Na metabolizam se može uticati ishranom.Pravilne navike u ishrani I dobar izbor namirnica su siguran put ka dobrom metabolizmu.

Ovo su neke od namirnica koje mogu uticati na ubrzavanje metabolizma:
 
Jaja
Jaja pripadaju grupi namirnica koje sadrže najviše proteina.
Ona poseduju svih devet amino kiselina koje su potrebne vašem metabolizmu da ubrzano radi. Naučnici su dokazali da konzumiranjem proteina u vidu jela sa jajima za doručak vas drži sitim duže vremena.
 
Bobičasto voće

Ovoj grupi voćki između ostalog pripadaju: jagoda, malina, brusnica, ribizla, i one su jedni od najpoznatijih boraca protiv bolesti kardiovaskularnog sistema. One regulišu telesnu težinu, pogodne su za dijabetičare, i svakako najbitnije su za ispravnu krvnu sliku.

Cimet

Cimet je poznat borbi protiv prekomerne telesne težine kao i namirnica koja najviše ubrzava metabolizam. Razlog tome je što ona pomaže probavnom sistemu u organizmu pri čemu reguliše nivo šećera u krvi. Preporučuje se korišćenje cimeta kao dodatak uz vašu kafu.

Zeleni čaj
Kada se govori o gubitku kilograma i ubrzanju metabolizma, zeleni čaj je pravi izbor. Kofein koji sadrži zeleni čaj pospešuje energiju i oslobađa masti iz organizma. Dve do tri šoljice zelenog čaja dnevno su preporučljive.

Čia semenke
Čia semenke su slabo poznate na našem području, ali su u Centralnoj i Južnoj Americi one poznate već dugi niz godina kao lek koji se preventivno koristi radi regulisanja dijabetesa, prekomerne telesne težine, kao i kod kardiovaskularnih  bolesti. Ona je obogaćena nezasićenim mastima, vlaknima i takođe je jedna od namirnica koji vas duže održavaju sitim.

Đumbir

Đumbir je u narodu poznat kao univerzalni lek koji služi za izbacivanje toksina iz organizma, i poboljšava probavni sistem. Ovaj začin je poznat da „topi“ kilograme i znatno olakšava varenje. Preporučuje se čaj od đumbira.

Avokado

Avokado je namirnica koja je bogata nezasićenim mastima, proteinima i veoma visokim procentom vlakana koji može biti od čak 11 do 17 odsto u jednom plodu.
On je takođe namirnica koja vas održava sitim, čak do pet sati nakon konzumiranja.

Kinoa semenke
Kinoa semenke bogate su magnezijumom koji je izvor energije i glavni regulator šećera u krvi. Ono što ove semenke svrstava u ovih devet pokretača metabolizma jeste da one ne sadrže gluten, i time je namirnica koja vas najmanje goji, a najviše vas čini sitim.

Ljute papričice
Kapsaicin je glavni sastojak ljute papričice i on je pokretač sagorevanja masti u vidu ubrzavanja metabolizma. Kada se vaš simpatički nervni sistem ( jedan od tri dela autonomnog nervnog sistema koji se aktivira u stresnim situacijama) aktivira, oslobadjaju se hormoni pod nazivom -kateholamini. Oni dovode do zagrevanja organizma, i time se masnoća rastvara iz organizma.

Limun I  crveni grejpfrut

Limun I  crveni grejpfrut su bogati vitaminom C koji pomaže sagorevanje masnih naslaga. Takođe utiču na visinu insulina u krvi, koji kada je stabilniji utiče na to da telo efikasnije proizvodi energiju I manje skladišti masno tkivo.
 
Redovna I umerena ishrana uz fizičku aktivnost su pravi način da budete zdravi I da se osećate odlično u svom telu!

Mnogo ljudi govori o genetici i često je koristi kao izgovor  zašto oni mogu ili ne mogu da dobiju fizičke rezultate I ne mogu da smršaju.

Da, vaša genetika određuje neke fizičke atribute, deo ličnosti I karaktera koji se nasleđuju od roditelja, ali  zaista možete napraviti izuzetna  poboljšanja promenom vašeg životnog stila I uvođenjem zdravih navika.

Nedavno istraživanje je imalo za cilj da utvrdi koliki uticaj ima genetika na vaše zdravlje, fizičke mogućnosti i izgled.
 
Studija je proučavala uticaj  vežbanja na blizance.

Blizanci su genetski skoro identični , a  različite fiziološke promene koje se mogu javiti između njih su pod uticajem ponašanja okoline I same životne sredine.

 Ova studija je pokazala uticaj  fizičke aktivnosti na zdravlje, izvan naših gena.

Fokus je bio na deset ženskih odraslih blizanakinja.

Jedna grupa blizanaca je živela neaktivan način života, dok je druga bila aktivna i bavila se umerenom fizičkom aktivnošću. Iako genetski skoro identični, blizanci su počeli da se razlikuju fizički.

Što je još važnije, promene načina života bile su primetne u kratkom vremenskom periodu. Njihovi odvojeni izbori - sedeći stil života, bez ikakve fizičke aktivnosti, naspram aktivnog - bili su samo u okviru jedne godine I doveli su do vidne promene.

 Što znači da nikada nije kasno da napravite promenu i vidite rezultate!
 
Grupa blizanaca koja je imala neaktivan, sedeći stil života,  pokazala je rane simptome rezistencije na insulin, između ostalih negativnih metaboličkih promena, imala je veći procenat masti u telu i stanje kardiovaskularnog sistema je bilo lošije u odnosu na grupu koji je bila aktivna.

To su sve prilično očigledne promene koje možete očekivati od nekoga ko je aktivan u odnosu na nekog ko nije.

Ali, druga značajna promena je nastala u mozgu blizanaca.

Aktivni blizanci su pokazali povećanje  neuroloških tkiva koja su u vezi sa motornim veštinama I povećanu brzinu sprovođenja moždanih impulsa .
Pojedini pokreti koji se koriste prilikom treninga su naveli mozak da se prilagodi toj akivnosti povećanjem nervnih puteva.
Ista stvar se dešava kad naučimo nešto novo što zahteva neku veštinu koju nismo imali do tad.
 
Promena je moguća, za svakog od nas. Ne treba se prepuštati izgovorima i uticaju gena, sredine na naše trenutno stanje.

Samo male promene, svakodnevne, pokazaće vrlo brzo rezultate.

Potrudite se da uvedete  neke zdrave navike u vašu svakodnevnicu, kao što su redovni obroci, dovoljna količina vode I umerena aktivnost.
Prošetajte do posla I nazad, bar deo relacije.
Hranu pripremajte sa manje masnoće I soli, dodajte povrće u svaki obrok.
​
Primetićete vrlo brzo rezultate I osećaćete se mnogo bolje !

Benefiti koje dobijamo kada hranu koju uzimamo u toku obroka jedemo polako su višestruki za naš organizam:

Unećemo manje hrane, a više ćemo uživati u njoj.

Zatim, lakši gubitak težine ili održavanje postojeće, veće zadovoljstvo I uživanje u obroku, bolja probava, bolja hidratacija organizma.

Nasuprot ovome,  kada jedemo brzo dolazi do lošeg varenja, povećanja telesne težine, I uživanje u samom obroku je minimalno.

Malo detaljnije o svim benefitima:

Kada polako jedemo I pravilno žvaćemo hranu, varenje bolje. 

Bez obzira da li želimo da smršamo ili održavamo željenu težinu, možemo I trebamo uživati u svakom našem obroku.

Nasuprot tome, ako žurimo I jedemo brzo svoje obroke, naše varenje pati.
Ishrana predstavlja stres za organizam u ovom slučaju. Svaki obrok kao da završimo prebrzo I često onda želimo da jedemo više. 

Varenje je lančana reakcija. Čim vidimo ili razmišljamo o hrani , usta se pripremaju za hranu I pljuvačka luči enzime koji pomažu varenje. U međuvremenu, digestivni trakt se sprema za posao. Naš želudac  počinje  da luči više kiseline. Naše tanko crevo počinje da se sprema za više peristaltike. I tako dalje.
Ako požurimo ovaj proces, mi ćemo prisiliti naš digestivni trakt da se bavi stvarima pre nego što je potpuno pripremljen. 

Na ovaj način, varenje će biti ometeno I hrana koju pojedemo neće biti dobro obrađena.
​
​
Savremeni način života donosi stres, užurbanost, nedostatak vremena.Tako da se I hrana unosi brzo I najčešće I “na nogama”. Obezbedimo sebi i svom zdravlju  tih par minuta vremena za obrok.


Čak i ako jedemo zdrave namirnice i pažljivo biramo obroke, ako ih ne pojedemo polako, pravimo stres za organizam.

Zato, usporimo I uživajmo u obroku..

Jedan od najvažnijih benefita  kada jedemo polako je da dajemo  vreme telu da prepozna da smo siti.

Potrebno je oko dvadesetak minuta od početka obroka za mozak da pošalje signale sitosti.

Obroci većine ljudi ni ne traju toliko dugo!

Zamislite koliko kalorija ćemo uneti više samo zato zato što nismo  dozvolili to  vreme telu da registruje da nam više nije potrebno hrane.
Sada zamislite efekat tih dodatnih kalorija na svojoj težini.

Jedenje polako takođe pomaže da se osećamo više zadovoljno- što je drugačije nego samo kao "puni I siti ".

Osobe koje brzo jedu, pored toga što unesu mnogo više kalorija, osećaju I znatno ranije glad u odnosu na osobe koje jedu polako.

Kada usporimo, uživamo u obroku, obratićemo pažnju na ukuse i teksture svakog zalogaja. 

Time ćemo se I sami bolje osećati, zaista ćemouživati u hrani, pa čak I da smo za obrok imali najobičniji komad hleba sa namazom.

Bolja hidratacija

Dobra hidratacija pomaže u održavanju ravnoteže tečnosti našeg tela, energiji mišića, pomaže rad bubrega i creva i poboljšava izgled kože. 

Još jedna korist koju imamo kada jedemo polako je da organizam bolje koristi vodu koju unosimo.

Po istraživanjima naučnika, osobe koje brzo jedu, unose znatno manje količine vode dnevno u odnosu na osobe koje jedu polako.

 Da li je ako jedemo brzo  zaista toliko lose po nas?

Jedenje polako ne može biti savršen lek za mršavljenje, ali svakako će nam pomoći u kontroli veličine porcije I pružiće nam veći osećaj sitosti.

Nasuprot tome, ako jedemo brzo, velika je verovatnoća da ćemo dobiti na težini, da ćemo unositi više hrane nego što nam je potrebno I da će se varenje I probava usporiti.

Ako razmislimo malo o svemu ovome, možemo zaključiti da –ukoliko jedemo polako, pijemo više vode u toku dana I između obroka, unećemo manje hrane, a više ćemo uživati u njoj , sprečićemo nagle napade gladi, a samim tim ćemo uticati I na smanjenje težine.
​
Bićemo zdraviji, osećaćemo se mnogo bolje I zadovoljnije!