Kao što vaše raspoloženje nekad diktira koju hranu ćete odabrati, tako i hrana koju jedete može da utiče na vaše raspoloženje.
Npr. obrok koji pojedete za ručak može da utiče na vaše raspoloženje tokom poslepodneva.

Nivo šećera

Oscilacije u nivou šećera mnogo  mogu da utiču na raspoloženje.
Nizak nivo šećera može da izazove mrzovolju, a visok šećer može da doprinese da se osećate bolje (pre nego što šećer padne isto tako brzo kao što je i skočio i povuče za sobom i raspoloženje).
Da bi vam raspoloženje bilo stabilno, i nivo šećera bi trebalo da bude stabilan.
To znači ishranu sa malo dodatog šećera, kombinovanu sa dovoljno proteina, masti i vlakana.

Neurotransmiteri

Nije slučajno čokolada omiljena namirnica širom sveta – ona je bogata serotoninom, tzv. hemikalijom sreće.
Mnoge druge vrste hrane takođe sadrže neurotransmitere, poput dopamina i triptofana: spanać, semenke, avokado...
Iako količine ovih transmitera u hrani nisu na izrazito značajnom nivou, raznovrsna ishrana koja podstiče dobro raspoloženje svakako može da pomogne.
Neke vrste hrane podstiču lučenje endorfina koji je takođe poznat po podizanju raspoloženja.

Alergeni

Simptomi poput nadimanja, akni, tromosti i sl. mogu da potkopaju i najbolje raspoloženje.
Moguće je da ste osetljivi na određene vrste hrane, a da to i ne znate.
Obratite pažnju na svoju ishranu i uobičajene alergene poput glutena, mlečnih proizvoda, jaja, orašastih pldova itd. Izbacite, na dve nedelje, iz ishrane alergene koje najčešće koristite i pratite situaciju.
Ako se stanje poboljšalo, znači da ste osetljivi na neki od njih.

Nedostatak hranljivih sastojaka

Nedovoljan unos vitamina i minerala organizam takođe beleži. I to može da dovede do promene u raspoloženju.
Vitamini B kompleksa, omega 3 masne kiseline, folat i magnezijum, između ostalog, važni su faktori dobrog raspoloženja i uravnoteženog uma.
Ako patite od nedostatka nekog od njih, moguće da ne funkcionišete onako kako bi trebalo, što opet može da utiče na raspoloženje.
Dobar izbor suplemenata, naravno u dogovoru sa lekarom, može da vam pomogne da rešite ovaj problem.

Probiotici i creva

Veza između mozga i creva je neosporna. Istraživanja su pokazala da probiotici koji održavaju normalnu crevnu floru pomažu i održavanju dobrog raspoloženja tako što pomažu da hemikalije iz hrane koje podstiču raspoloženje dospeju do mozga.


Vesele namirnice

Daju energiju i garantovano popravljaju raspoloženje:
Banane
Bogate su triptofanom, od koga mozak stvara serotonin. Isto dejstvo imaju i smokve, urme, pšenične klice..
Gorka čokolada
Prava hrana za dušu. Sadrži amine, koji daju energiju i popravljaju raspoloženje (kofein, teobromin i tiramin i feniletilamin).
Ljute papričice
Organizam reaguje na ljuto (kapsaicin) lučenjem endorfina, koji deluju slično kao morfijum: ublažavaju bol, umiruju, deluju protiv straha i popravljaju raspoloženje. Slično dejstvo imaju i ren i senf.
Losos
Ako jedete mnogo ribe, umanjujete rizik od depresije: omega-3 masne kiseline (DHA) podstiču stvaranje serotonina, a sprečavaju proizvodnju hemijskih transmitera (citokina), koji doprinose depresivnom raspoloženju. Skuša, tuna, losos, haringa i laneno ulje popuniće DHA rezervoare.
Mahunarke
Sočivo, pasulj i boranija bogati su triptofanom, ali sadrže i ugljene hidrate koji su mozgu neophodni za stvaranje serotonina.
Sutlijaš sa cimetom
Samo jedna kašičica stvara osećaj topline. Psiholozi ovo objašnjavaju činjenicom da ukus sutlijaša podseća na ukus majčinog mleka.

Odaberite  pravi  način  ishrane  za  vas i   osećajte se  odlično  !

Ako bez slatkiša ne možete ni dan, priznajte da imate problem i krenite ka oslobađanju od te zavisnosti.

Preterana želja za slatkim ima fizičku i psihičku komponentu, pa je jedino ispravno rešiti se obe.
Mnogi ljudi postaju svesni ove zavisnosti onda kada tokom dana osete potrebu za slatkišima, ubeđeni da će im oni obezbediti dodatnu energiju i poboljšati raspoloženje.

Ovakav talas energije vrlo brzo biva zamenjen  energetskim padom, pa se javlja ponovna potreba za šećerom. Tada nastaje začarani krug iz koga mnogi ljudi godinama ne izlaze, izlažući sebe opasnosti od nastanka brojnih poremećaja u organizmu.

Verovatno će vas iznenaditi činjenica da šećer izaziva zavisnost isto kao što to čini kokain. Mnogi će pomisliti:U redu, ali šećer nije u tolikoj meri štetan po moje zdravlje!

Možda nije u početku, ali negativni efekti koje šečer ima na zdravlje čoveka dugotrajno mogu dovesti do brojnih zdravstvenih problema, među kojima su gojaznost,dijabetes tipa 2, srčana oboljenja.

Razlozi zbog kojih svako treba da se oslobodi zavisnosti od  slatkiša:

-Šećer je veoma kaloričan, a ne obezbeđuje sitost -osobama zavisnim od slatkiša često dešava da nakon konzumiranja slatkiša imaju potrebu za namirnicama iz slane grupe, što opet pravi kombinaciju koja u tom trenutku nikako nije poželjna, kako za digestivni sistem, tako i za  liniju.

-Šećer potiskuje funkciju imunog sistema- ukoliko redovno konzumirate slatkiše i zaslađene napitke, tada direktno vršite negativan uticaj na funkciju imunog sistema.
Šećer izaziva zapaljenske procese u organizmu, što često vodi bolnosti i može dovesti čak do nastanka dijabetesa tipa 2,  bolesti srca.

-Šećer izaziva kvarenje zuba.

-Šećer remeti oslobađanje hormona rasta, koji je direktno povezan sa procesom obnavljanja naših ćelija, pa tako dovodi do ubrzavanja procesa starenja.

Kako se izboriti?

1. Trudite se da jedete redovno
Neredovna ishrana često je posledica toga što smo tokom dana veoma zauzeti obavezama, te zbog stresa i nemogućnosti da obuzdamo glad, posežemo za slatkišima.
Kada nivo šećera u krvi padne, kao rezultat izgladnelosti organizma, javlja se osećaj gladi koji je veoma teško obuzdati.

Isplanirajte obroke i uzine.

Izbalansiran, zdrav doručak, esencijalan je u prevenciji prejedanja slatkišima. 

Umesto da ujutro posegnete za slatkišima i brzom hranom, u svoj doručak uvrstite proteine, zdrave masnoće, voće ili povrće.
Potrudite se da u svaki obrok uključite zdrave masnoće i proteine, jer ove hranljive materije pomažu održavanju  zdravog nivoa šećera u krvi.

2. Unosite dovoljno hrane s niskim procentom šećera tokom celog dana.

Kada ne pojedemo dovoljno hrane s niskim procentom šećera, naše telo traži kalorije. Tada je najčešći odabir – zaslađena hrana.
U obrocima kombinujte različite namirnice: dovoljno voća i povrća, celovite žitarice, te neko lagano meso ili ribu.

3. Unosite dovoljno tečnosti
​
Želja za slatkišima može porasti ako ste u dehidriranom stanju.
Kada osetite potrebu za slatkim, prvo popijte čašu, dve  vode. Bilo bi dobro da dan obavezno započinjete čašom vode i zdravim doručkom. Tako ćete hidrirati svoj organizam, obezbediti ga hranljivim namirnicama i prikupiti dovoljno energije za početak dana.

4. Jedite voće

Svakako je bolje da pojedete voće nego neki slatkiš. Voće ima mnogo vlakana, zdravo je a  ipak je i slatko.

5. Uklonite iskušenja

Dakle slatkiše i sve slatko što volite iz kuće. Sve iz špajza, fioka i tajnih mesta po kući mora da se skloni. Nemojte se oslanjati na snagu vaše volje da ćete se uzdržati od  iskušenja ,    jer nećete.


6. Zavarajte mozak 

Recimo umesto jedenja kolača, radite sasvim drugu aktivnost. Nađite novu naviku kojom ćete eliminisati staru. Ukoliko tokom gledanja televizije volite da jedete slatkiše i ne znate kad je dosta, možda uopšte ne bi ni trebali da je gledate .
Nađite novo zadovoljstvo, a koliko god mislili da je to teško – nije! Jednostavno nađite neku zanimaciju nevezanu za hranu.

7. Upotrebljavajte cimet

Dodajte cimet toplim napicima. On smanjuje želju za slatkišima i pospešuje insulinsku funkciju (održavanje zdravog nivoa šećera u krvi).


8. Zamenite slatko.

Ako ste ranije uz ručak stalno pili  coca colu  ili neki drugi slatki napitak, zamenite je sa mineralnom ili negaziranom vodom.
Kolač zamenite voćem, na primer  jabukom  i li  pomorandžom. Eksperimentišite sa zamenama, jer svi reagujemo donekle različito. Alternativa mora da vam se dopadne da bi mogla da opstane. Ako ste gladni, izbegavajte hranu bogatu kompleksnim ugljenim hidratima (šećerima) jer masna hrana (zdrave masnoće) bogata belančevinama sasvim lepo može da utoli glad (npr. neslan  kikiriki, bademi)

9. Budite strpljivi

Da biste se u potpunosti oslobodili zavisnosti od šećera, potrebno je da prođe oko 4 nedelje apstinencije od slatkiša. U toku te 4 nedelje očekujte snažne nalete želje za slatkišima, jer je zavisnost kod većine ljudi veoma izražena.  Ipak, ostanite jaki!  Vi to možete!

Nagrada koja vas čeka je izuzetna: više energije tokom dana, vitkija linija, lepa koža, bolje raspoloženje i bolje zdravlje.

Mislite o ovim prednostima svaki  put  kada  posegnete  za  slatkišima  i pobedićete ovu nezdravu i po organizam veoma štetnu naviku!!!
​

Glad ne znači samo potrebu za hranom, ona ponekad ima druge korene.

 Hrana ponekada prestaje da služi svojoj primarnoj svrsi i postaje “hrana za utehu” i “zatrpavanje” svakodnevnih problema. 

Emocionalnu glad je možda najlakše prepoznati po osećaju uznemirenosti, kojem prethode neprijatne situacije.

Emocionalna glad je nefunkcionalna strategija koju osoba koristi da bi se unošenjem hrane izborila sa negativnim emocijama i pokušala da smanji ili otkloni emocionalni stres.

U psihologiji ova pojava se definiše kao “povećanje unosa hrane kao odgovor na negativne emocije”

Razlika između emocionalne i fizičke gladi

Fizička glad se javlja postepeno i isprva osetimo malu nelagodu u želucu koja se ako je ne utolimo pojačava sve do jasnog fizičkog bola.
Takođe kada smo zaista gladni spremni smo na različite opcije i namirnice.
Količina hrane  koju  pojedemo  je umerena  i dovoljna  da  utoli  glad.

Emocionalna glad se javlja u trenutku i za specifičnom namirnicom.

Ona se mora odmah zadovoljiti dok se zadovoljenje fizičke može odložiti.

Unošenje hrane tokom   emocionalne gladi   je brzo, nesvesno i količina često ostane neprimećena.

Okidači su neretko u našoj socijalnoj sredini, u stresnim situacijama, negativnim emocijama, misaonim obrascima ( nisko samopoštovanje i manjak volje da se odupremo hrani ).

Naravno kada zadovoljimo fizičku glad, nikada ne osećamo krivicu., a kada zadovoljimo emocionalnu glad, odmah nas  obasipa osećaj  strašne  krivice.


Kako da pomognemo sebi?

Razmislite :  kada   u toku dana najčešće jedem preko mere,   gde  se to najčešće desi, za  kojom vrstom  namirnica žudim,   koja osećanja  prethode ovoj vrsti gladi?

Kada prepoznate okidače možete voditi dnevnik u koji ćete beležiti ove informacije kao i količinu namirnica koje ste uneli.
Posle određenog vremena biće jednostavno da uvidite obrazac po kome se većinom ovo dešava. Takođe ako uspete da baš u trenutku napada gladi zapišete šta se događa i to činite redovno, osvestićete ceo proces i njime moći vremenom da vladate.

Pristupite  problemu  rešenjem a   ne hranom !

Kako  da  izbegnete hranu   kada  osetite  emocionalnu  glad ?

Radite  nešto što će vam skrenuti  pažnju sa hrane.

Kada  budete  krenuli po hranu ,  idite  prema  vratima   i  izađite  iz  kuće  i prošetajte.

Pozovite  prijatelja  i  popričajte.

Uradite  par vežbi  u sobi.

Popijte  par  čaša vode.

Zamenite  ljubav  prema  hrani ,  slatkišima i  mastima,  ljubavlju prema sebi.