Ljudski organizam se sastoji od 70% vode.Ta količina starenjem opada.
Nedostatak vode drastično utiče na organizam, a posebno na mozak i pluća koje čine više od dve trećine ove dragocene tečnosti.
Samo disanjem dnevno se izgubi dve do tri čaše vode.
Zato se i insistira da svakodnevno treba piti i više od dve litre vode, kako bi svi organi bili dobro snabdeveni.
Istina neke osobe retko piju vodu uz obrazloženje da se dovoljnim količinama tečnosti snabdevaju kroz hranu, sokove, čajeve, kafu, slatka gazirana pića, alkohol... Međutim, ne shvataju da vodu ne može da zameni ništa i da organizam traži ovu vrstu pića, neopterećenu šećerom i kalorijama, kao što je slučaj sa drugim vrstama tečnosti.
Zapravo, dovoljan unos vode može da pomogne da izgubite višak kilograma. Žeđ se vrlo često tumači kao glad, pa je preporučljivo uvek prvo popiti čašu vode i jesti tek ako glad ne prestane. Na taj način, smanjuje se unos hrane, a topi se višak kilograma.
Unos vode neophodan je za metabolizam i normalne fiziološke funkcije.
Istovremeno, voda obezbeđuje unos esencijalnih materija kao što je kalcijum, magnezijum i fluor.
Voda odnosi toksine iz vitalnih organa, donosi hranljive materije do ćelija, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu kao i pritisak.
Koliko će ko tokom dana uneti vode u organizam zavisi od mnogo faktora, a pre svega od opšteg zdravstvenog stanja, nivoa telesnih aktivnosti kao i vremenskih uslova.
Suština je da organizmu pružimo ono što mu treba, jer će u protivnom trpeti.
Šta se dešava ako organizam nema dovoljno vode?
Nedovoljno vode u organizmu dovodi do stanja poznatog kao akutna dehidracija.
Prepoznaje se po suvoći usta, smanjenom izlučivanju urina, glavobolji i opstipaciji. U težim slučajevima može doći i do smanjenog rasuđivanja, nesvestice, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećenju funkcija kardiovaskularnog sistema, kao i umanjenju radne i sportske sposobnosti.
Da se ovo ne bi dogodilo neophodno je uzimati količinu koja nadoknađuje izgubljenu vodu iz organizma mokrenjem, znojenjem, disanjem.
Uzimanje vode u normalnim količinama praktično nema neželjenih efekata.
Može li, ipak, da se pretera sa unosom vode?
Kod zdravih osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom to se zaista retko dešava.
Bubrezi su u stanju da izluče veliku količinu urina za kratko vreme i na taj način koriguju preveliki unos vode. Osim toga, unošenjem dovoljnih količina vode smanjuje se rizik od dobijanja kamena u bubregu.
Zapravo, voda ispira organizam i sprečava stvaranje kamena.
Istovremeno, donosi potrebne minerale i oligoelemente neophodne za normalno funkcionisanje. Od količine minerala u vodi zavisi kojom brzinom će voda da se transportuje iz creva u krv. Zato nije dobro da količina minerala bude preniska, ali ni previsoka. Ako količina minerala nije uravnotežena, bubrezi mnogo više rade i zamaraju se.
Kako onda da napravimo dobar izbor vode?
Pažnju treba obratiti na mineralne vode jer one sadrže mineralne soli.
To su podzemne vode koje, u odnosu na količinu minerala koje sadrže, mogu biti vrlo slabo mineralne, slabomineralne, mineralne i mineralne vode bogate mineralnim solima.
Obična voda nalazi se u grupi slabomineralnih.
Negazirana mineralna voda u sebi ne sadrži ugljen- dioksid, dok je gazirana mineralna voda sa ovim gasom.
Zavisno od količine gasa koju poseduju, mogu biti prirodno gazirane mineralne vode, gazirane mineralne vode pojačane ugljen-dioksidom sa izvora i gazirane mineralne vode sa dodatkom gasa. U odnosu na mineralni sastav se i preporučuju za različita zdravstvena stanja.
Kako to izgleda u praksi?
Slabomineralne vode, primera radi, imaju nizak sadržaj mineralnih materija, i kao takve brzo prolaze kroz organizam, zbog čega su veoma pogodne za trudnice, dojilje, bebe i odojčad.
Zbog najpovoljnijeg mineralnog sastava smatraju se univerzalnim i preporučuju se svim uzrastima, a zdrave osobe mogu da ih piju u neograničenim količinama.
Smatra se da ove vode imaju idealan balans minerala koji je fiziološki najblagotvorniji za organizam.
S druge strane, mineralne vode posebno se preporučuju sportistima i vrlo aktivnim osobama.
To je zato što povećana vrednost elektrolita u njima pospešuje brzo osveženje i pravilno hidriranje organizma.
Da bi postigli željeni efekat ovu vodu treba piti pre, tokom i posle fizičke aktivnosti.
Međutim, ovo ne važi za starije osobe koje vole da piju mineralne vode.
Njima se ne preporučuje konzumiranje mineralne flaširane vode u velikoj količini zbog natrijuma, što može nepovoljno da utiče na hronične bolesti poput srčanih oboljenja ili hipertenzije.
Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno .
Na šta treba da se obrati pažnja prilikom odabira flaširane vode?
Prvo treba da se pročita hemijski sastav vode, kako je obrađena, odakle je došla, a na kraju i da se proba njen ukus. To je zato što na tržištu postoji veliki broj proizvođača sa različitim vodama po ambalaži, dizajnu, ceni, ukusu, kao i sastavu.
Da bi ste saznali kakvu vodu unosite u organizam, počnite da čitate etikete. Ovo je važno, jer kvalitet voda u priličnoj meri zavisi od okruženja.
Neke vode potiču iz dubina koje su potpuno zaštićene od zagađenja. Važno je utvrditi i da li je konkretna voda pravilno obrađena i tehnički ispravna, da ne sadrži pesticide i druge otrovne i štetne materije.
Nedostatak vode drastično utiče na organizam, a posebno na mozak i pluća koje čine više od dve trećine ove dragocene tečnosti.
Samo disanjem dnevno se izgubi dve do tri čaše vode.
Zato se i insistira da svakodnevno treba piti i više od dve litre vode, kako bi svi organi bili dobro snabdeveni.
Istina neke osobe retko piju vodu uz obrazloženje da se dovoljnim količinama tečnosti snabdevaju kroz hranu, sokove, čajeve, kafu, slatka gazirana pića, alkohol... Međutim, ne shvataju da vodu ne može da zameni ništa i da organizam traži ovu vrstu pića, neopterećenu šećerom i kalorijama, kao što je slučaj sa drugim vrstama tečnosti.
Zapravo, dovoljan unos vode može da pomogne da izgubite višak kilograma. Žeđ se vrlo često tumači kao glad, pa je preporučljivo uvek prvo popiti čašu vode i jesti tek ako glad ne prestane. Na taj način, smanjuje se unos hrane, a topi se višak kilograma.
Unos vode neophodan je za metabolizam i normalne fiziološke funkcije.
Istovremeno, voda obezbeđuje unos esencijalnih materija kao što je kalcijum, magnezijum i fluor.
Voda odnosi toksine iz vitalnih organa, donosi hranljive materije do ćelija, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu kao i pritisak.
Koliko će ko tokom dana uneti vode u organizam zavisi od mnogo faktora, a pre svega od opšteg zdravstvenog stanja, nivoa telesnih aktivnosti kao i vremenskih uslova.
Suština je da organizmu pružimo ono što mu treba, jer će u protivnom trpeti.
Šta se dešava ako organizam nema dovoljno vode?
Nedovoljno vode u organizmu dovodi do stanja poznatog kao akutna dehidracija.
Prepoznaje se po suvoći usta, smanjenom izlučivanju urina, glavobolji i opstipaciji. U težim slučajevima može doći i do smanjenog rasuđivanja, nesvestice, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećenju funkcija kardiovaskularnog sistema, kao i umanjenju radne i sportske sposobnosti.
Da se ovo ne bi dogodilo neophodno je uzimati količinu koja nadoknađuje izgubljenu vodu iz organizma mokrenjem, znojenjem, disanjem.
Uzimanje vode u normalnim količinama praktično nema neželjenih efekata.
Može li, ipak, da se pretera sa unosom vode?
Kod zdravih osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom to se zaista retko dešava.
Bubrezi su u stanju da izluče veliku količinu urina za kratko vreme i na taj način koriguju preveliki unos vode. Osim toga, unošenjem dovoljnih količina vode smanjuje se rizik od dobijanja kamena u bubregu.
Zapravo, voda ispira organizam i sprečava stvaranje kamena.
Istovremeno, donosi potrebne minerale i oligoelemente neophodne za normalno funkcionisanje. Od količine minerala u vodi zavisi kojom brzinom će voda da se transportuje iz creva u krv. Zato nije dobro da količina minerala bude preniska, ali ni previsoka. Ako količina minerala nije uravnotežena, bubrezi mnogo više rade i zamaraju se.
Kako onda da napravimo dobar izbor vode?
Pažnju treba obratiti na mineralne vode jer one sadrže mineralne soli.
To su podzemne vode koje, u odnosu na količinu minerala koje sadrže, mogu biti vrlo slabo mineralne, slabomineralne, mineralne i mineralne vode bogate mineralnim solima.
Obična voda nalazi se u grupi slabomineralnih.
Negazirana mineralna voda u sebi ne sadrži ugljen- dioksid, dok je gazirana mineralna voda sa ovim gasom.
Zavisno od količine gasa koju poseduju, mogu biti prirodno gazirane mineralne vode, gazirane mineralne vode pojačane ugljen-dioksidom sa izvora i gazirane mineralne vode sa dodatkom gasa. U odnosu na mineralni sastav se i preporučuju za različita zdravstvena stanja.
Kako to izgleda u praksi?
Slabomineralne vode, primera radi, imaju nizak sadržaj mineralnih materija, i kao takve brzo prolaze kroz organizam, zbog čega su veoma pogodne za trudnice, dojilje, bebe i odojčad.
Zbog najpovoljnijeg mineralnog sastava smatraju se univerzalnim i preporučuju se svim uzrastima, a zdrave osobe mogu da ih piju u neograničenim količinama.
Smatra se da ove vode imaju idealan balans minerala koji je fiziološki najblagotvorniji za organizam.
S druge strane, mineralne vode posebno se preporučuju sportistima i vrlo aktivnim osobama.
To je zato što povećana vrednost elektrolita u njima pospešuje brzo osveženje i pravilno hidriranje organizma.
Da bi postigli željeni efekat ovu vodu treba piti pre, tokom i posle fizičke aktivnosti.
Međutim, ovo ne važi za starije osobe koje vole da piju mineralne vode.
Njima se ne preporučuje konzumiranje mineralne flaširane vode u velikoj količini zbog natrijuma, što može nepovoljno da utiče na hronične bolesti poput srčanih oboljenja ili hipertenzije.
Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno .
Na šta treba da se obrati pažnja prilikom odabira flaširane vode?
Prvo treba da se pročita hemijski sastav vode, kako je obrađena, odakle je došla, a na kraju i da se proba njen ukus. To je zato što na tržištu postoji veliki broj proizvođača sa različitim vodama po ambalaži, dizajnu, ceni, ukusu, kao i sastavu.
Da bi ste saznali kakvu vodu unosite u organizam, počnite da čitate etikete. Ovo je važno, jer kvalitet voda u priličnoj meri zavisi od okruženja.
Neke vode potiču iz dubina koje su potpuno zaštićene od zagađenja. Važno je utvrditi i da li je konkretna voda pravilno obrađena i tehnički ispravna, da ne sadrži pesticide i druge otrovne i štetne materije.
