Mnogi idu u teretanu ili šetaju da bi poboljšali zdravlje kardiovaskularnog sistema, razvili mišiće i naravno, dobro izgledali,ali vežbanje ima i neke prednosti za duh i stanje uma, a ne samo za telo. Poslednjih desetak i više godina naučnici se bave pitanjem kako vežbanje može da poboljša funkciju mozga.
Bez obzira na godine i fizičku kondiciju (tu spadaju svi od radnika u šopingcentru do maratonaca), studije pokazuju da odvajanje vremena za vežbanje ima velike prednosti po mentalno zdravlje. U nastavku su dati neočekivani primeri kako vežbanje može da doprinese mentalnom zdravlju i međuljudskim odnosima i dovede do zdravijeg i srećnijeg života koji će vas svakako inspirisati da počnete da se bavite fizičkom aktivnošću.
1.Smanjuje stres
Težak dan na poslu? Prošetajte ili odradite kratke vežbe u teretani. Jedno od najčešćih prednosti vežbanja po mentalno zdravlje jeste oslobađanje od stresa.Fizička aktivnost može da pomogne u kontroli fizičkog i mentalnog stresa.Vežbanje takođe povećava koncentraciju norepinefrina, supstance koja može da ublaži reakciju mozga na stres. Zato ne oklevajte i vežbajte - vežbanje može da umanji stres i ojača sposobnost organizma da se izbori sa trenutnom mentalnom napetošću. Situacija u kojoj su svi na dobitku!
2.Podstiče lučenje supstanci koje nas čine srećnim
Prelaženje par kilometara na pokretnoj traci može da bude naporno, ali je svakako vredno truda! Vežbanje oslobađa endorfine koji stvaraju osećaj sreće i euforije. Studije pokazuju da vežbanje čak može da ublaži simptome kod osoba sa kliničkom depresijom. Zato lekari preporučuju da osobe koje pate od depresije ili anksioznosti (ili one koje se jednostavno osećaju tužnim) što više vremena provode baveći se nekom fizičkom aktivnosti. U nekim slučajevima vežbanje može da bude jednako efektnokao antidepresivi u lečenju depresije. Nemojte brinuti ako niste tip osobe koja voli da ,visi’’ u teretani – ukupno raspoloženje može da vam se popravi i ako vežbate nekoliko puta nedeljno po pola sata kod kuće.
3.Popravlja samopouzdanje
Hodajte na pokretnoj traci da biste izgledali (i što je još važnije, da biste se osećali) kao milion dolara. Jednostavno rečeno, fizička kondicija može da popravi samopouzdanje i poboljša mišljenje o samom sebi. Bez obzira na telesnu težinu, konfekcijski broj, pol ili godine, vežbanje može brzo da unapredi percepciju osobe o sopstvenoj privlačnosti i vrednosti.
4.Sprečava opadanje kognitivnih sposobnosti
Nije baš prijatno čuti ali je istina – kako starimo, tako naš mozak počinje slabije da funkcioniše. S obzirom da bolesti karakteristične za starenje i degenerativne bolesti kao što je Alchajmer u suštini ubijaju ćelije mozga,njegov obim se smanjuje i tako se gube mnoge važne moždane funkcije. Iako vežbanje i zdrava ishrana ne mogu da "izleče" Alchajmerovu bolest, svakako mogu da uspore smanjenje kognitivnih sposobnosti mozga posle 45. godine života. Vežbanje, naročito između 25. i 45. godine, podstiče lučenje supstanciu mozgu koje podržavaju i sprečavaju degeneraciju hipokampusa, dela mozga kojije važan za memoriju i učenje.
5.Umanjuje anksioznost
Brzinsko pitanje: šta je bolje za oslobađanje od anksioznosti – topla penušava kupka ili džogiranje 20 minuta? Odgovor će vas verovatno iznenaditi. Tople i paperjaste supstance koje se oslobađaju tokom i nakon vežbanja mogu da pomognu osobama sa anksioznim poremećajem da se smire. Pored toga što sagoreva kalorije, trčanje na pokretnoj traci ili neki drugi vid vežbanja, umerenim do jakim intenzitetom može da umanji osetljivost na anksioznost.
6. Poboljšava rad mozga
Razne studije na miševima i ljudima pokazuju da kardiovaskularne vežbe mogu dastvore nove ćelije mozga i unaprede njegov rad. Isto tako, istraživanja kažu da intenzivno vežbanje povećava nivo proteina koji potiče iz mozga (poznat kaoBDNF) u organizmu, za koji se smatra da pomaže kod odlučivanja, razmišljanja i učenja.
7.Podstiče memoriju
Redovna fizička aktivnost podstiče memoriju i sposobnost da se uče nove stvari.Vežbanje povećava stvaranje ćelija u hipokampusu koje su odgovorne za memorijui učenje. Iz tog razloga studije povezuju razvoj mozga kod dece sa stepenom fizičke kondicije. Međutim, ova prednost se ne odnosi samo na decu. Iako nije zabavno kao igranje igrica, vežbanje može da poboljša memoriju i kod odraslih osoba. Jedna studija je pokazala da sprintersko trčanje poboljšava zadržavanje bogatog rečnika i kod zdravih odraslih osoba.
8. Poboljšava opuštanje
Da li vam se desilo da odete pravo u krevet posle dugog trčanja ili treninga u teretani? Za neke ljude umereno vežbanje može da bude isto kao pilula za spavanje, čak i kod nekih koji pate od nesanice. Kretanje pet do šest satipre odlaska u krevet podiže osnovnu temperaturu organizma. Kada se temperatura spusti na normalu par sati kasnije, to je signal organizmu da je vreme zaspavanje.
9.Više se uradi
Nemate inspiraciju na poslu? Rešenje može da leži u kratkoj šetnji li trčanju. Istraživanja pokazuju da su radnici koji redovno odvajaju vreme za vežbanje produktivniji i imaju više energije od kolega koji to ne čine. Iako je zbog brojnih obaveza komplikovano otići u teretanu usred dana, neki stručnjaci smatraju da je sredina dana idealno vreme za vežbanje zbog cirkadijalnog ritma organizma.
10. Povećava kreativnost
Većina ljudi završava naporno vežbanje tuširanjem vrelom vodom, ali možda bi trebalo da se okrenemo kreativnosti. Trening u teretani visokog intenziteta može da pojača kreativnost do dva sata nakon toga. Podstaknite inspiraciju posle vežbanja na otvorenom i u dodiru sa prirodom.Sledeći put kada vam treba podstrek za kreativni način razmišljanja, odlučite se za dugu šetnju, vežbajte pola sata kod kuće ili izađite na trčanje da biste istovremeno osvežili i telo i mozak.
Bez obzira na godine i fizičku kondiciju (tu spadaju svi od radnika u šopingcentru do maratonaca), studije pokazuju da odvajanje vremena za vežbanje ima velike prednosti po mentalno zdravlje. U nastavku su dati neočekivani primeri kako vežbanje može da doprinese mentalnom zdravlju i međuljudskim odnosima i dovede do zdravijeg i srećnijeg života koji će vas svakako inspirisati da počnete da se bavite fizičkom aktivnošću.
1.Smanjuje stres
Težak dan na poslu? Prošetajte ili odradite kratke vežbe u teretani. Jedno od najčešćih prednosti vežbanja po mentalno zdravlje jeste oslobađanje od stresa.Fizička aktivnost može da pomogne u kontroli fizičkog i mentalnog stresa.Vežbanje takođe povećava koncentraciju norepinefrina, supstance koja može da ublaži reakciju mozga na stres. Zato ne oklevajte i vežbajte - vežbanje može da umanji stres i ojača sposobnost organizma da se izbori sa trenutnom mentalnom napetošću. Situacija u kojoj su svi na dobitku!
2.Podstiče lučenje supstanci koje nas čine srećnim
Prelaženje par kilometara na pokretnoj traci može da bude naporno, ali je svakako vredno truda! Vežbanje oslobađa endorfine koji stvaraju osećaj sreće i euforije. Studije pokazuju da vežbanje čak može da ublaži simptome kod osoba sa kliničkom depresijom. Zato lekari preporučuju da osobe koje pate od depresije ili anksioznosti (ili one koje se jednostavno osećaju tužnim) što više vremena provode baveći se nekom fizičkom aktivnosti. U nekim slučajevima vežbanje može da bude jednako efektnokao antidepresivi u lečenju depresije. Nemojte brinuti ako niste tip osobe koja voli da ,visi’’ u teretani – ukupno raspoloženje može da vam se popravi i ako vežbate nekoliko puta nedeljno po pola sata kod kuće.
3.Popravlja samopouzdanje
Hodajte na pokretnoj traci da biste izgledali (i što je još važnije, da biste se osećali) kao milion dolara. Jednostavno rečeno, fizička kondicija može da popravi samopouzdanje i poboljša mišljenje o samom sebi. Bez obzira na telesnu težinu, konfekcijski broj, pol ili godine, vežbanje može brzo da unapredi percepciju osobe o sopstvenoj privlačnosti i vrednosti.
4.Sprečava opadanje kognitivnih sposobnosti
Nije baš prijatno čuti ali je istina – kako starimo, tako naš mozak počinje slabije da funkcioniše. S obzirom da bolesti karakteristične za starenje i degenerativne bolesti kao što je Alchajmer u suštini ubijaju ćelije mozga,njegov obim se smanjuje i tako se gube mnoge važne moždane funkcije. Iako vežbanje i zdrava ishrana ne mogu da "izleče" Alchajmerovu bolest, svakako mogu da uspore smanjenje kognitivnih sposobnosti mozga posle 45. godine života. Vežbanje, naročito između 25. i 45. godine, podstiče lučenje supstanciu mozgu koje podržavaju i sprečavaju degeneraciju hipokampusa, dela mozga kojije važan za memoriju i učenje.
5.Umanjuje anksioznost
Brzinsko pitanje: šta je bolje za oslobađanje od anksioznosti – topla penušava kupka ili džogiranje 20 minuta? Odgovor će vas verovatno iznenaditi. Tople i paperjaste supstance koje se oslobađaju tokom i nakon vežbanja mogu da pomognu osobama sa anksioznim poremećajem da se smire. Pored toga što sagoreva kalorije, trčanje na pokretnoj traci ili neki drugi vid vežbanja, umerenim do jakim intenzitetom može da umanji osetljivost na anksioznost.
6. Poboljšava rad mozga
Razne studije na miševima i ljudima pokazuju da kardiovaskularne vežbe mogu dastvore nove ćelije mozga i unaprede njegov rad. Isto tako, istraživanja kažu da intenzivno vežbanje povećava nivo proteina koji potiče iz mozga (poznat kaoBDNF) u organizmu, za koji se smatra da pomaže kod odlučivanja, razmišljanja i učenja.
7.Podstiče memoriju
Redovna fizička aktivnost podstiče memoriju i sposobnost da se uče nove stvari.Vežbanje povećava stvaranje ćelija u hipokampusu koje su odgovorne za memorijui učenje. Iz tog razloga studije povezuju razvoj mozga kod dece sa stepenom fizičke kondicije. Međutim, ova prednost se ne odnosi samo na decu. Iako nije zabavno kao igranje igrica, vežbanje može da poboljša memoriju i kod odraslih osoba. Jedna studija je pokazala da sprintersko trčanje poboljšava zadržavanje bogatog rečnika i kod zdravih odraslih osoba.
8. Poboljšava opuštanje
Da li vam se desilo da odete pravo u krevet posle dugog trčanja ili treninga u teretani? Za neke ljude umereno vežbanje može da bude isto kao pilula za spavanje, čak i kod nekih koji pate od nesanice. Kretanje pet do šest satipre odlaska u krevet podiže osnovnu temperaturu organizma. Kada se temperatura spusti na normalu par sati kasnije, to je signal organizmu da je vreme zaspavanje.
9.Više se uradi
Nemate inspiraciju na poslu? Rešenje može da leži u kratkoj šetnji li trčanju. Istraživanja pokazuju da su radnici koji redovno odvajaju vreme za vežbanje produktivniji i imaju više energije od kolega koji to ne čine. Iako je zbog brojnih obaveza komplikovano otići u teretanu usred dana, neki stručnjaci smatraju da je sredina dana idealno vreme za vežbanje zbog cirkadijalnog ritma organizma.
10. Povećava kreativnost
Većina ljudi završava naporno vežbanje tuširanjem vrelom vodom, ali možda bi trebalo da se okrenemo kreativnosti. Trening u teretani visokog intenziteta može da pojača kreativnost do dva sata nakon toga. Podstaknite inspiraciju posle vežbanja na otvorenom i u dodiru sa prirodom.Sledeći put kada vam treba podstrek za kreativni način razmišljanja, odlučite se za dugu šetnju, vežbajte pola sata kod kuće ili izađite na trčanje da biste istovremeno osvežili i telo i mozak.
| Da li treba bolja motivacija i razlog od gore navedenog, da počnete da vežbate? |  |
