Fizička aktivnost je jedan od najvažnijih koraka u poboljšanju zdravlja.

Nepravilan način ishrane i manjak fizičke aktivnosti su glavni faktori rizika za nastanak hroničnih bolesti.

Redovna umerena fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti, moždanog udara, osteoporoze, dijabetesa, depresije, gojaznosti…

Kako nam vežbanje pomaže?

 Vežbanjem kontrolišemo  telesnu težinu 

Vežbanje može da pomogne u sprečavanju dobijanja viška kilograma ili održavanju smanjene telesne težine.
Kada se bavite fizičkom aktivnošću, sagorevate kalorije. Što je aktivnost intenzivnija, više kalorija trošite.

Ne morate da odvajate veliki deo vremena za vežbanje da biste imali koristi u pogledu telesne težine. Ako ne možete da vežbate, jednostavno budite aktivniji tokom dana – idite stepenicama umesto liftom ili se intenzivnije bavite kućnim poslovima. 

 Fizička aktivnost povećava volumen mišića, povećava bazalni metabolizam, povećava energetsku potrošnju.
Posle treninga je čak do 72 sata povećana potrošnja energije nego pre treninga što je vrlo značajno  kod  procesa  mršavljenja ili  održavanja telesne  težine.

Vežbanjem se borimo protiv zdravstvenih stanja i bolesti 

 Bez obzira na trenutnu telesnu težinu, aktivnost podstiče lipoprotein visoke gustine (HDL) ili ,,dobar’’ holesterol, a smanjuje nezdrave trigliceride.

Zahvaljujući tome, vaš krvotok funkcioniše normalno, što smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Redovna fizička aktivnost zapravo može da pomogne u prevenciji ili kontroli mnoštva zdravstvenih problema i stanja, uključujući moždani udar, metabolički sindrom, dijabetes tipa 2, depresiju, određene vrste karcinoma, artritis i padove.

Vežbanje poboljšava raspoloženje 

Potreban vam je emotivni podstrek? Ili vam je potrebno da se ,,izduvate’’ nakon stresnog dana?

Fizička aktivnost stimuliše različite hemijske supstance u mozgu koje mogu da dovedu do toga da se osećate srećnije i opuštenije.
Redovno vežbanje takođe može da vam pomogne da popravite mišljenje o sebi i svom izgledu, što dovodi do veće samouverenosti i samopouzdanja. 

Vežbanje podstiče bolji san 

Imate problema da zaspite? Ili da spavate u kontinuitetu?
Redovna fizička aktivnost može da vam pomogne da brže zaspite i imate dublji san. Samo nemojte da vežbate pred spavanje, jer može da se dogodi da imate previše energije da biste zaspali. 

Vežbanje povećava energiju 

Iscrpljeni ste posle kupovine namirnica ili kućnih poslova?
Redovna fizička aktivnost može da ojača vaše mišiće i poveća izdržljivost.

Vežbanje i fizička aktivnost snabdevaju tkiva kiseonikom i hranljivim materijama i pomažu vašem kardiovaskularnom sistemu da funkcioniše efikasnije. A kad vam srce i pluća rade efikasnije, imate više energije da obavljate svakodnevne obaveze.


Organizujte  vaše vreme,  izdvojte  malo vremena  za sebe i vežbajte !  Osećaćete se odlično zbog toga , a vaše telo će  vam biti zahvalno !

Mnogi idu u teretanu ili šetaju da bi poboljšali zdravlje kardiovaskularnog sistema, razvili mišiće i naravno, dobro izgledali,ali vežbanje ima i neke prednosti za duh i stanje uma, a ne samo za telo. Poslednjih desetak i više godina naučnici se bave pitanjem kako vežbanje može da poboljša funkciju mozga.


Bez obzira na godine i fizičku kondiciju (tu spadaju svi od radnika u šopingcentru do maratonaca), studije pokazuju da odvajanje vremena za vežbanje ima velike prednosti po mentalno zdravlje. U nastavku su dati neočekivani primeri kako vežbanje može da doprinese mentalnom zdravlju i međuljudskim odnosima i dovede do zdravijeg i srećnijeg života koji će vas svakako inspirisati da počnete da se bavite fizičkom aktivnošću. 

1.Smanjuje stres 

Težak dan na poslu? Prošetajte ili odradite kratke vežbe u teretani. Jedno od najčešćih prednosti vežbanja po mentalno zdravlje jeste oslobađanje od stresa.Fizička aktivnost može da pomogne u kontroli fizičkog i mentalnog stresa.Vežbanje takođe povećava koncentraciju norepinefrina, supstance koja može da ublaži reakciju mozga na stres. Zato ne oklevajte i vežbajte - vežbanje može da umanji stres i ojača sposobnost organizma da se izbori sa trenutnom mentalnom napetošću. Situacija u kojoj su svi na dobitku! 

2.Podstiče lučenje supstanci koje nas čine srećnim 

Prelaženje par kilometara na pokretnoj traci može da bude naporno, ali je svakako vredno truda! Vežbanje oslobađa endorfine koji stvaraju osećaj sreće i euforije. Studije pokazuju da vežbanje čak može da ublaži simptome kod osoba sa kliničkom depresijom. Zato lekari preporučuju da osobe koje pate od depresije ili anksioznosti (ili one koje se jednostavno osećaju tužnim) što više vremena provode baveći se nekom fizičkom aktivnosti. U nekim slučajevima vežbanje može da bude jednako efektnokao antidepresivi u lečenju depresije. Nemojte brinuti ako niste tip osobe koja voli da ,visi’’ u teretani – ukupno raspoloženje može da vam se popravi i ako vežbate nekoliko puta nedeljno po pola sata kod kuće. 

3.Popravlja samopouzdanje 

Hodajte na pokretnoj traci da biste izgledali (i što je još važnije, da biste se osećali) kao milion dolara. Jednostavno rečeno, fizička kondicija može da popravi samopouzdanje i poboljša mišljenje o samom sebi. Bez obzira na telesnu težinu, konfekcijski broj, pol ili godine, vežbanje može brzo da unapredi percepciju osobe o sopstvenoj privlačnosti i vrednosti.

4.Sprečava opadanje kognitivnih sposobnosti 

Nije baš prijatno čuti ali je istina – kako starimo, tako naš mozak počinje slabije da funkcioniše. S obzirom da bolesti karakteristične za starenje i degenerativne bolesti kao što je Alchajmer u suštini ubijaju ćelije mozga,njegov obim se smanjuje i tako se gube mnoge važne moždane funkcije. Iako vežbanje i zdrava ishrana ne mogu da "izleče" Alchajmerovu bolest, svakako mogu da uspore smanjenje kognitivnih sposobnosti mozga posle 45. godine života. Vežbanje, naročito između 25. i 45. godine, podstiče lučenje supstanciu mozgu koje podržavaju i sprečavaju degeneraciju hipokampusa, dela mozga kojije važan za memoriju i učenje. 

5.Umanjuje anksioznost 

Brzinsko pitanje: šta je bolje za oslobađanje od anksioznosti – topla penušava kupka ili džogiranje 20 minuta? Odgovor će vas verovatno iznenaditi. Tople i paperjaste supstance koje se oslobađaju tokom i nakon vežbanja mogu da pomognu osobama sa anksioznim poremećajem da se smire. Pored toga što sagoreva kalorije, trčanje na pokretnoj traci ili neki drugi vid vežbanja, umerenim do jakim intenzitetom može da umanji osetljivost na anksioznost.

6. Poboljšava rad mozga 

Razne studije na miševima i ljudima pokazuju da kardiovaskularne vežbe mogu dastvore nove ćelije mozga i unaprede njegov rad. Isto tako, istraživanja kažu da intenzivno vežbanje povećava nivo proteina koji potiče iz mozga (poznat kaoBDNF) u organizmu, za koji se smatra da pomaže kod odlučivanja, razmišljanja i učenja. 

7.Podstiče memoriju 

Redovna fizička aktivnost podstiče memoriju i sposobnost da se uče nove stvari.Vežbanje povećava stvaranje ćelija u hipokampusu koje su odgovorne za memorijui učenje. Iz tog razloga studije povezuju razvoj mozga kod dece sa stepenom fizičke kondicije. Međutim, ova prednost se ne odnosi samo na decu. Iako nije zabavno kao igranje igrica, vežbanje može da poboljša memoriju i kod odraslih osoba. Jedna studija je pokazala da sprintersko trčanje poboljšava zadržavanje bogatog rečnika i kod zdravih odraslih osoba. 

8. Poboljšava opuštanje 

Da li vam se desilo da odete pravo u krevet posle dugog trčanja ili treninga u teretani? Za neke ljude umereno vežbanje može da bude isto kao pilula za spavanje, čak i kod nekih koji pate od nesanice. Kretanje pet do šest satipre odlaska u krevet podiže osnovnu temperaturu organizma. Kada se temperatura spusti na normalu par sati kasnije, to je signal organizmu da je vreme zaspavanje. 

9.Više se uradi

Nemate inspiraciju na poslu? Rešenje može da leži u kratkoj šetnji li trčanju. Istraživanja pokazuju da su radnici koji redovno odvajaju vreme za vežbanje produktivniji i imaju više energije od kolega koji to ne čine. Iako je zbog brojnih obaveza komplikovano otići u teretanu usred dana, neki stručnjaci smatraju da je sredina dana idealno vreme za vežbanje zbog cirkadijalnog ritma organizma. 

10. Povećava kreativnost 

Većina ljudi završava naporno vežbanje tuširanjem vrelom vodom, ali možda bi trebalo da se okrenemo kreativnosti. Trening u teretani visokog intenziteta može da pojača kreativnost do dva sata nakon toga. Podstaknite inspiraciju posle vežbanja na otvorenom i u dodiru sa prirodom.Sledeći put kada vam treba podstrek za kreativni način razmišljanja, odlučite se za dugu šetnju, vežbajte pola sata kod kuće ili izađite na trčanje da biste istovremeno osvežili i telo i mozak. 

Šta je imunitet ?

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od različitih stranih tela.

Imuni sistem čoveka je složen sistem kojim se leukociti i antitela u organizmu bore protiv raznih infekcija i dejstva stranih čestica  kao što su virusi ,  bakterije..

Postoje urođeni i stečeni imuni sistem.

Urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija, dok je stečeni iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti.

Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet.

Npr. vakcinacija spade u veštački stečeni imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje, meseci, dok god se potpuno ne izbori sa stranim telom.

Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.

Deo ovog sistema nam je dat, na deo možemo da utičemo i da ga ojačamo!

Kada dođe do pada imuniteta, oganizam je podložan dejstvu bakterija i virusa, pa lako dolazi do raznih bolesti. Svojim ponašanjem, načinom života i prirodnim lečenjem možemo znatno uticati na sprečavanje pada imuniteta i samim tim očuvati zdravlje.

Šta utiče na naš imuni sistem?

U današnje vreme imuni sistem je izazvan više nego ikad.
Moderan (nezdrav način života) svakidašnjica je većine populacije.
Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili.
Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan.
To sve utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine.

​Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.

Kako i čime povećati imunitet? 

Vežbanje 
​
Umerenim fizičkim vežbanjem telo se održava u kondiciji, što je veoma važno za održavanje imuniteta i sprečavanje mnogih bolesti i tegoba. 

Svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobađamo se toksina, povećavamo respiratorne sposobnosti, sprečavamo atrofiju mišića, ubrzavamo metabolizam, sagorevamo višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma.

Uz bilo kakav vid aktivnosti (šetnja takođe spada u fizičku atktivnost) u trajanju od minimalno 30 minuta, najmanje dva do tri puta nedeljno,  javlja se mnogo bolji osećaj i poboljšava sveopšte stanje organizma.

Ne treba preterivati sa fizičkim vežbanjima, jer previše fizičkih napora iscrpljuje organizam i smanjuje imunitet.

Izbalansirana, umerena  i  raznovrsna  ishrana

Pravilna i zdrava ishrana utiče na povećanje imuniteta.
Pod pravilnom ishranom podrazumevamo više manjih i redovnih obroka u toku dana, nikako preskakanje doručka.Doručak  je  obavezan.

Potrebno je više od tri obroka dnevno, raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama. 

Na imunitet povoljno utiču: antioksidanti, voće, povrće, integralne žitarice i odgovarajući proteini.
Potrebno je unositi dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidantima,  koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, a  ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana. 

Za unos proteina i minerala preporučuje se : pileća supa, živinsko nemasno meso, riba, šitaki pečurke, jogurt, mladi sir, belanca i nemasno mleko.

Začini mogu svojim sastojcima i svojim delovanjem značajno doprineti jačanju imuniteta: ruzmarin, celer, peršun i đumbir.

Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, brazilski orasi. Osim što su bogati omega 3 mastima sadrže velike količine antioksidanata, minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože)

 Takođe, semenke bundeve i suncokreta su dosta značajne zbog bogatstva cinka i magnezijuma čiji deficit  ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet.


Voda – u velikim količinama.

Ljudi bez razoga oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike.

Stoga, treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2.5 litre vode u toku dana, ravnomerno raspoređeno.
​Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka da bi se izbeglo loše varenje.

Spavanje i odmor 
Na naše zdravlje povoljno utiče spavanje 6-8 sati dnevno.
Odmaranje kao što su dnevni, nedeljni i godišnji odmor služe za opuštanje organizma i "punjenje baterija" za naporan rad i protiv stresa.

Važno je da su nam prostorije provetrene i dobro osvetljene, a da jedan deo dana provedemo na otvorenom prostoru, izloženi prirodnoj svetlosti.

Veoma je važno (oko toga se svi stručnjaci slažu) da u toku dana odvojimo nekoliko minuta za sebe . 

Tada bi trebalo sesti (ili leći) u miru i tišini i ne razmišljati o poslu, obavezama, bar 5 minuta, a to veoma povoljno deluje na ceo organizam, a naročito protiv stresa. 

Najvažnije je polako menjati loše navike, i zamenjivati ih dobrima.
Sve prethodno nabrojane činjenice predstavljaju  higijenu tela.
Drugačiji tj. lošiji vid življenja  opterećuje i “zagađuje” organizam. 

Od velikog je značaja je  slušati svoje telo  .

​Bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.

Brinite  o  sebi  i  svom  telu,  bićete  zdravi, raspoloženi   i  osećaćete  se  odlično  !  !  !