Disciplina

Disciplina može zvučati kao gruba reč.

 Međutim, disciplina može biti veoma dobra stvar kada nas drži na putu. Često, kada  se ne osećamo dobro emotivno, mentalno ili fizički , skloni smo da se prepustimo  nezdravim  navikama, kaloričnoj hrani I da se ulenjimo.

Zdrava količina discipline stalno nas drži  fokusirane da se odbranimo od ovoga.

Umesto  da napustimo svoje ciljeve zarad instant zadovoljenja , sto ima za posledicu negativno I loše raspoloženje I vraćanje starim navikama, disciplina nas drži na pravom putu.

Odgovornost

Ako se trudite da formirate zdravije navike I pogrešite , budite  svesni zašto ste to uradili I nemojte biti prestrogi prema sebi..

Samo se potrudite da tu grešku ne ponovite.

Često postoje drugi, dublji problemi koje ne analiziramo dovoljno I kada se oni dese, pojurimo za hranom za utehu.
Na primer, danas ste imali loš dan na poslu I kada ste došli kući, utehu ste pronašli u kutiji keksa. Ili ste imali raspravku sa partnerom ili nekim prijateljem I čokolada je bila pri ruci da umanji neprijatan osećaj.

Sledeći put preuzmite odgovornost, pristupite problemu, I njegovom rešavanju umesto hrani za utehu. Mnogo ćete se bolje osećati, a takođe ćete rešiti I postojeći problem .Dakle, dva benefita .

Budite strpljivi

Kada pokušavate nešto novo i izazovno i da to pretvorite u naviku, potrebno je strpljenje.

Nemoguće je tek tako reći sebi :Od danas se hranim zdravo I vežbam redovno. I to ću ispoštovati svakog dana. I da od tog trenutka to zaista tako I bude, a da pri tom ništa od toga do sada niste radili.

Potrebno je vreme i strpljenje da bi se došlo do toga.Za početak formiranja navike potrebno je da prođe bar 21 dan a 66 dana da se navika I zadrži, po nekim istraživanjima.

Zato samo strpljivo I uporno  I steći ćete zdrave navike. 

Doslednost

Budite dosledni u svojoj odluci I koracima ka ostvarenju cilja.

Ne možete osvojiti planinu ako se konstantno penjete malo na gore a potom se spustite na dole.

Držite pravac ka gore dok  ne dođete do vrha. Isto važi i za formiranje navika, posebno onih koje se odnose na ishranu i fitnes. Bilo da gubite težinu ili želite samo da formirate zdravije navike, morate biti dosledni.

U suprotnom sav trud koji ste uložili  do tog nekog trenutka kada želite da odustanete biće uzaludan.

Spustite svoja očekivanja

Nemojte naglo reći  sebi da morate učiniti sve odjednom I  odmah.

To je recept za sagorevanje brzo i sigurno nije način da se formira navika.

Nije redak slučaj da neko odluči da smrša I počne sa izgladnjivanjem I prenapornim teninzima.

To je potpuno nezdravo I daleko od ideje koju imaju sticanje zdravih navika I fitnes.

Nema ništa loše u tome da krenete polako.

Zar nije bolje da počnete sa vežbama dva puta nedeljno I laganim uvođenjem zdravih I redovnih obroka, nego da vežbate svakog dana I opteretite se rigoroznom ishranom I gladujete I odustanete nakon dve nedelje?
​
Da bi se nešto uradilo dobro I ispravno potrebno je vreme.

​Ljudski organizam se sastoji od 70% vode.Ta količina starenjem opada.

Nedostatak vode drastično utiče na organizam, a posebno na mozak i pluća koje čine više od dve trećine ove dragocene tečnosti.
Samo disanjem dnevno se izgubi dve do tri čaše vode.
Zato se i insistira da svakodnevno treba piti i više od dve litre vode, kako bi svi organi bili dobro snabdeveni.
Istina neke osobe retko piju vodu uz obrazloženje da se dovoljnim količinama tečnosti snabdevaju kroz hranu, sokove, čajeve, kafu, slatka gazirana pića, alkohol... Međutim, ne shvataju da vodu ne može da zameni ništa i da organizam traži ovu vrstu pića, neopterećenu šećerom i kalorijama, kao što je slučaj sa drugim vrstama tečnosti.
Zapravo, dovoljan unos vode može da pomogne da izgubite višak kilograma. Žeđ se vrlo često tumači kao glad, pa je preporučljivo uvek prvo popiti čašu vode i jesti tek ako glad ne prestane. Na taj način, smanjuje se unos hrane, a topi se višak kilograma.

Unos vode neophodan je za metabolizam i normalne fiziološke funkcije.

Istovremeno, voda obezbeđuje unos esencijalnih materija kao što je kalcijum, magnezijum i fluor.

Voda odnosi toksine iz vitalnih organa, donosi hranljive materije do ćelija, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu kao i pritisak.

Koliko će ko tokom dana uneti vode u organizam zavisi od mnogo faktora, a pre svega od opšteg zdravstvenog stanja, nivoa telesnih aktivnosti kao i vremenskih uslova.

Suština je da organizmu pružimo ono što mu treba, jer će u protivnom trpeti.

Šta se dešava ako organizam nema dovoljno vode?

 Nedovoljno vode u organizmu dovodi do stanja poznatog kao akutna dehidracija.

Prepoznaje se po suvoći usta, smanjenom izlučivanju urina, glavobolji i opstipaciji. U težim slučajevima može doći i do smanjenog rasuđivanja, nesvestice, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećenju funkcija kardiovaskularnog sistema, kao i umanjenju radne i sportske sposobnosti.

Da se ovo ne bi dogodilo neophodno je uzimati količinu koja nadoknađuje izgubljenu vodu iz organizma mokrenjem, znojenjem, disanjem.

Uzimanje vode u normalnim količinama praktično nema neželjenih efekata. 

Može li, ipak, da se pretera sa unosom vode?

Kod zdravih osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom to se zaista retko dešava.
Bubrezi su u stanju da izluče veliku količinu urina za kratko vreme i na taj način koriguju preveliki unos vode. Osim toga, unošenjem dovoljnih količina vode smanjuje se rizik od dobijanja kamena u bubregu.

Zapravo, voda ispira organizam i sprečava stvaranje kamena.
Istovremeno, donosi potrebne minerale i oligoelemente neophodne za normalno funkcionisanje. Od količine minerala u vodi zavisi kojom brzinom će voda da se transportuje iz creva u krv. Zato nije dobro da količina minerala bude preniska, ali ni previsoka. Ako količina minerala nije uravnotežena, bubrezi mnogo više rade i zamaraju se. 

Kako onda da napravimo dobar izbor vode?

Pažnju treba obratiti na mineralne vode jer one sadrže mineralne soli.
To su podzemne vode koje, u odnosu na količinu minerala koje sadrže, mogu biti vrlo slabo mineralne, slabomineralne, mineralne i mineralne vode bogate mineralnim solima.

Obična voda nalazi se u grupi slabomineralnih.

Negazirana mineralna voda u sebi ne sadrži ugljen- dioksid, dok je gazirana mineralna voda sa ovim gasom.
Zavisno od količine gasa koju poseduju, mogu biti prirodno gazirane mineralne vode, gazirane mineralne vode pojačane ugljen-dioksidom sa izvora i gazirane mineralne vode sa dodatkom gasa. U odnosu na mineralni sastav se i preporučuju za različita zdravstvena stanja. 

Kako to izgleda u praksi?

Slabomineralne vode, primera radi, imaju nizak sadržaj mineralnih materija, i kao takve brzo prolaze kroz organizam, zbog čega su veoma pogodne za trudnice, dojilje, bebe i odojčad.
Zbog najpovoljnijeg mineralnog sastava smatraju se univerzalnim i preporučuju se svim uzrastima, a zdrave osobe mogu da ih piju u neograničenim količinama.
Smatra se da ove vode imaju idealan balans minerala koji je fiziološki najblagotvorniji za organizam.

S druge strane, mineralne vode posebno se preporučuju sportistima i vrlo aktivnim osobama.

To je zato što povećana vrednost elektrolita u njima pospešuje brzo osveženje i pravilno hidriranje organizma.
Da bi postigli željeni efekat ovu vodu treba piti pre, tokom i posle fizičke aktivnosti.

Međutim, ovo ne važi za starije osobe koje vole da piju mineralne vode.
Njima se ne preporučuje konzumiranje mineralne flaširane vode u velikoj količini zbog natrijuma, što može nepovoljno da utiče na hronične bolesti poput srčanih oboljenja ili hipertenzije.

 Ukoliko flaširana voda ima do 1.000 miligrama po litru suvog ostatka, što piše na etiketi, ta voda može da zameni pijaću vodu. One koje imaju više ovog suvog ostatka, što znači da su mineralizovanije, ne mogu da je zamene. Ona se onda može konzumirati uz obrok, jedna do dve čaše dnevno .

Na šta treba da se obrati pažnja prilikom odabira flaširane vode?

Prvo treba da se pročita hemijski sastav vode, kako je obrađena, odakle je došla, a na kraju i da se proba njen ukus. To je zato što na tržištu postoji veliki broj proizvođača sa različitim vodama po ambalaži, dizajnu, ceni, ukusu, kao i sastavu.
Da bi ste saznali kakvu vodu unosite u organizam, počnite da čitate etikete. Ovo je važno, jer kvalitet voda u priličnoj meri zavisi od okruženja.
Neke vode potiču iz dubina koje su potpuno zaštićene od zagađenja. Važno je utvrditi i da li je konkretna voda pravilno obrađena i tehnički ispravna, da ne sadrži pesticide i druge otrovne i štetne materije. 

Najnovija istraživanja pokazuju da visok nivo kortizola, hormona stresa, može da bude „okidač” za niz zdravstvenih problema, uključujući gojaznost i srčane bolesti.

Šta je kortizol?

Kortizol je zapravo hormon koji proizvodi (luči) nadbubrežna opna, odnosno žlezda koja se nalazi  iznad bubrega.
Odlikuju ga brojne vitalne funkcije, uključujući regulisanje krvnog pritiska i regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i umanjenje intenziteta upala. I pored toga što se ovaj hormon luči u naš krvotok na dnevnoj bazi, mnogo veće količine luče se kada je naš organizam pod stresom.
Na taj način se našem telu olakšava nošenje sa trenutnim stresnim okolnostima.
Jedan od načina na koji kortizol to čini jeste transformisanje proteina u glukozu, usled čega dolazi do stvaranja dodatne pokretačke energije za naš organizam. Taj proces za posledicu ima povećanje nivoa šećera u krvi i praćeno je povećanjem krvnog pritiska.

Zašto visok nivo kortizola utiče na povećanje telesne težine ?

Kada dođe do povećanja nivoa kortizola usled stresa, dolazi i do povećanja nivoa šećera u krvi. Tada neiskorišćena glukoza biva skladištena u vidu masti, a to onog trenutka kada stresa više nema, dovodi do gomilanja suvišnih kilograma.

Takođe,  ispostavilo se da osobe čija je reakcija na  stres  povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.
Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.

Pozovite minerale u pomoć

Ako vam je život sazdan od stresova, pokušajte sa kalcijumom, magnezijumom i cinkom. Ovi minerali prirodno smiruju i hrane nadbubrežne žlezde, smanjuju zapaljenje tkiva i krvni pritisak, ublažavaju napetost mišića i sprečavaju nesanicu – sve zajedno dovoljno da nivo kortizola opadne. Istraživanja, nažalost, pokazuju da čak 80 procenata svetskog stanovništva ne unosi dovoljno ovih važnih minerala!
Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.

Umerena I redovna fizička aktivnost je odličan način u borbi protiv stresa I povećanog lučenja kortizola.
U stresnim situacijama potrudite se da ne posežete za dodatnim obrocima, za “hranom za utehu” i da i dalje vodite računa o unosu ugljenih hidrata.

Znam da vam se čokolada ili sladoled čini kao najbolja uteha, ali za vas je najbolje da ih sačuvate za goste, a vi obujete patike i odete na trčanje   :)