Najnovija istraživanja pokazuju da visok nivo kortizola, hormona stresa, može da bude „okidač” za niz zdravstvenih problema, uključujući gojaznost i srčane bolesti.
Šta je kortizol?
Kortizol je zapravo hormon koji proizvodi (luči) nadbubrežna opna, odnosno žlezda koja se nalazi iznad bubrega.
Odlikuju ga brojne vitalne funkcije, uključujući regulisanje krvnog pritiska i regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i umanjenje intenziteta upala. I pored toga što se ovaj hormon luči u naš krvotok na dnevnoj bazi, mnogo veće količine luče se kada je naš organizam pod stresom.
Na taj način se našem telu olakšava nošenje sa trenutnim stresnim okolnostima.
Jedan od načina na koji kortizol to čini jeste transformisanje proteina u glukozu, usled čega dolazi do stvaranja dodatne pokretačke energije za naš organizam. Taj proces za posledicu ima povećanje nivoa šećera u krvi i praćeno je povećanjem krvnog pritiska.
Zašto visok nivo kortizola utiče na povećanje telesne težine ?
Kada dođe do povećanja nivoa kortizola usled stresa, dolazi i do povećanja nivoa šećera u krvi. Tada neiskorišćena glukoza biva skladištena u vidu masti, a to onog trenutka kada stresa više nema, dovodi do gomilanja suvišnih kilograma.
Takođe, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.
Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.
Pozovite minerale u pomoć
Ako vam je život sazdan od stresova, pokušajte sa kalcijumom, magnezijumom i cinkom. Ovi minerali prirodno smiruju i hrane nadbubrežne žlezde, smanjuju zapaljenje tkiva i krvni pritisak, ublažavaju napetost mišića i sprečavaju nesanicu – sve zajedno dovoljno da nivo kortizola opadne. Istraživanja, nažalost, pokazuju da čak 80 procenata svetskog stanovništva ne unosi dovoljno ovih važnih minerala!
Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.
Umerena I redovna fizička aktivnost je odličan način u borbi protiv stresa I povećanog lučenja kortizola.
U stresnim situacijama potrudite se da ne posežete za dodatnim obrocima, za “hranom za utehu” i da i dalje vodite računa o unosu ugljenih hidrata.
Znam da vam se čokolada ili sladoled čini kao najbolja uteha, ali za vas je najbolje da ih sačuvate za goste, a vi obujete patike i odete na trčanje :)
Šta je kortizol?
Kortizol je zapravo hormon koji proizvodi (luči) nadbubrežna opna, odnosno žlezda koja se nalazi iznad bubrega.
Odlikuju ga brojne vitalne funkcije, uključujući regulisanje krvnog pritiska i regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i umanjenje intenziteta upala. I pored toga što se ovaj hormon luči u naš krvotok na dnevnoj bazi, mnogo veće količine luče se kada je naš organizam pod stresom.
Na taj način se našem telu olakšava nošenje sa trenutnim stresnim okolnostima.
Jedan od načina na koji kortizol to čini jeste transformisanje proteina u glukozu, usled čega dolazi do stvaranja dodatne pokretačke energije za naš organizam. Taj proces za posledicu ima povećanje nivoa šećera u krvi i praćeno je povećanjem krvnog pritiska.
Zašto visok nivo kortizola utiče na povećanje telesne težine ?
Kada dođe do povećanja nivoa kortizola usled stresa, dolazi i do povećanja nivoa šećera u krvi. Tada neiskorišćena glukoza biva skladištena u vidu masti, a to onog trenutka kada stresa više nema, dovodi do gomilanja suvišnih kilograma.
Takođe, ispostavilo se da osobe čija je reakcija na stres povećan apetit, konzumiraju mesne prerađevine, pice, čokoladu i alkohol (generalno hranu sa više kalorija), za razliku od onih koji nemaju isti odgovor na stres.
Nesumnjivo je da je veoma značajan činilac naša intelektualna sposobnost da se adaptiramo na okruženje i nosimo sa usponima i padovima svakodnevnog života. Studije su pokazale da su drastične i pogrešne dijete često posledica stresa, na koji se reaguje još većom konzumacijom hrane i povećanjem težine. Ključno je, dakle, da osobe koje se odluče za dijetu izaberu onaj način mršavljenja koji smanjuje stres, a ne onaj koji ga povećava odricanjem od omiljene hrane. Opasnost od stresa se najčešće javlja po završetku leta, kada se završavaju odmori i kada smo prinuđeni da se vratimo poslu i rutini.
Pozovite minerale u pomoć
Ako vam je život sazdan od stresova, pokušajte sa kalcijumom, magnezijumom i cinkom. Ovi minerali prirodno smiruju i hrane nadbubrežne žlezde, smanjuju zapaljenje tkiva i krvni pritisak, ublažavaju napetost mišića i sprečavaju nesanicu – sve zajedno dovoljno da nivo kortizola opadne. Istraživanja, nažalost, pokazuju da čak 80 procenata svetskog stanovništva ne unosi dovoljno ovih važnih minerala!
Pre nego što se odlučite za novi režim ishrane, dijetu, imajte u vidu da je za proces mršavljenja veoma značajno da sačuvate smirenost i izbegavate stresne situacije.
Umerena I redovna fizička aktivnost je odličan način u borbi protiv stresa I povećanog lučenja kortizola.
U stresnim situacijama potrudite se da ne posežete za dodatnim obrocima, za “hranom za utehu” i da i dalje vodite računa o unosu ugljenih hidrata.
Znam da vam se čokolada ili sladoled čini kao najbolja uteha, ali za vas je najbolje da ih sačuvate za goste, a vi obujete patike i odete na trčanje :)
