BMR (Basal Metabolic Rate) odnosno BAZALNI METABOLIZAM.

Bazalni metabolizam, predstavlja količinu energije koju telo utroši u stanju mirovanja na optimalnoj temperaturi. Određivanje količine kalorija potrebne za vaše dnevne potrebe umnogome zavisi od vašeg životnog doba, dnevne aktivnosti i pola. Nakon određene vrednosti uvek možete na brz i jednostavan način pratiti količinu utrošene energije i energije unesene hranom, i samim tim korigovati ishranu u zavisnosti od vaše aktivnosti, odnosno kroz izračun kalorija možete ciljano delovati na smanjenje telesne težine, održavanje ili povećanje iste.
 
BMR možete shvatiti tako da je to količina energije koja je potrebna telu ako bi čovek ceo dan samo ležao, bez fizičke aktivnosti. 

Ta količina energije je strogo individualna, i zavisi od mnogih faktora. Međutim, ona se može približno izračunati pomoću formula. Postoji više njih, ali ćemo mi koristiti jednu, i to Harris-Benedictovu formulu kojom se može izračunati približan BMR. Ta formula glasi:
 
BMR = 66 + (13,7 × težina) + (5 × visina) - (6,8 × godine) za muškarce
BMR = 655,1 + (9,563 × težina) + (1,85 × visina) - (4,676 × godine)   za žene
 
gde je težina izražena u (kg), a visina u (cm).

Evo nekoliko korisnih primera za prosečnu dnevnu aktivnost:
1. Prosečan muškarac od 25 – 35 godina starosti dnevno troši do 2000 cal
2. Žene od 25 – 35 godina starosti troše prosečno 1800 cal dnevno
3. Mlađe osobe i deca troše do 2600 cal
4. Starijim osobama količina potrebnih kalorija opada sa godinama i spušta se do 1400 – 1500 u kasnijem životnom dobu

 
Ukoliko je energija (suma kalorija) koje čovek unese hranom veća od energije koju čovek potroši (na funkcionisanje organizma + fizički i umni rad), taj višak energije se akumulira u organizmu u vidu masnih naslaga. 

Negativne misli sigurno vam neće pomoći da se rešite viška kilograma i da se puni samopouzdanja skinete u bikini. Ukoliko ponavljate u sebi ili naglas reči poput “ne mogu da smršam”, “ne mogu to da jedem” ili “ne mogu da izdržim”, nije ni čudo što ćete prestati sa dijetom ili vežbanjem pre nego što osetite prve rezultate. Kako ne biste izgubili volju za održavanjem zdrave ishrane, pogledajte neke predloge za pravilnu motivaciju:
 
Zamenite “varala sam” sa “izabrala sam”
 Ako sebe opisujete kao varalicu jer ste pojeli kolač posle devet sati uveče, osećaćete se još gore. Tada imate osećaj da je dijeta neodrživa, teška, a onda ćete lakše i pokleknuti. Umesto da pomislite da ste prevarili sami sebe, bolje sebi recite da ste sami “izabrali” da pojedete kolač nakon dozvoljenog vremena. Takvo razmišljanje daje vam ponovo moć i stavlja vas u poziciju osobe koja vodi i sama odlučuje.
 
Kolaču je nekad teško odoleti
 “Ne mogu da smršam” zamenite sa “ne mogu da smršam tri kilograma” Ovo je važno zbog toga što prva izjava jednostavno nije tačna. Skoro svi ljudi mogu da smršaju, ali razmišljanje da ne možete, mentalno vas blokira i stvarno onemogućava da izgubite suvišne kilograme. Postavite realne ciljeve koje možete postići, čak i ako se radi o samo jednom kilogramu. Nakon što postignete taj cilj, počećete da verujete u sebe i možete nastaviti dalje.
 
Umesto da mislite kako ste loši, budite ponosni na sebe
  Karakterišući sebe kao neposlušnu osobu dajete sebi još prostora za takvo ponašanje. Tako ćete, umesto da pojedete samo jedan kolač, pomisliti da ionako ne možete da izdržite, pa ćete pojesti još jedan. Budite ponosni jer ste se tokom dana držali zdrave ishrane i odlučite da ćete sutradan pokušati da izdržite ceo dan. Uostalom, niste potpuno posustali, i to malo što ste prekršili sa ishranbom i nije tako strašno.
 
Umesto “ne mogu to da jedem” recite “mogu to da jedem”
Obratite pažnju na svu ukusnu hranu koju možete da jedete dok ste na dijeti i jedite zdravo. Sve dok pazite na veličinu porcija, ništa nije strogo zabranjeno. Zapamtite, budete li na silu pokušavali da izbegnete omiljenu hranu, samo ćete je još više želeti i uveče ćete pojesti na kraju mnogo više.
Mini porcije zadovoljiće želju, a neće uticati na vašu liniju. Štangla, dve čokolade nikog nije ni ugojila niti je neko smršao samo zato što je tome odoleo :)
 

BMI je indeks telesne mase i predstavlja uopšteni pokazatelj za procenu telesne mase. Izračunava sena osnovu odnosa telesne mase i visine.BMI ne daje informaciju o količini masnoće u telu, ali će pomoći da u nekom uopštenom smisluodredite da li imate manjak ili višak kilograma.

 BMI = masa (kg) /visina² (m²)

Što je indeks više izvan okvira urednih vrednosti, to jeveći rizik od obolevanja od raznih srčanih bolesti, dijabetesa i povišenogkrvnog pritiska.

BMI ne uzima uobzir telesnu građu I ne može ilustrovatiprocenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu I koštanu masu, ali se ipak koristikao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Оvakav način poređenja mase I visine, razradio je belgijskinaučnik Adolf Ketle (eng. Adolphe Quetelet)za potrebe istraživanja „socijalne fizikе“ sredinom 19. veka – zbog čega se BMIčesto naziva i Kvedeletov indeks.

Vrednosti BMI I kategorizacija :

    <18,5           Neuhranjenost

    18,5 - 24,9    Idealna masa

    25 - 29,9       Prekomerna masa

    30 - 34,9       Blaga gojaznost

    35 - 39,9       Teška gojaznost

    >40              Ekstremna gojaznost

Visok BMI predstavlja veliki rizik po zdravlje, zato brinite o sebi na pravi način .