Šta je imunitet ?
Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od različitih stranih tela.
Imuni sistem čoveka je složen sistem kojim se leukociti i antitela u organizmu bore protiv raznih infekcija i dejstva stranih čestica kao što su virusi , bakterije..
Postoje urođeni i stečeni imuni sistem.
Urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija, dok je stečeni iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti.
Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet.
Npr. vakcinacija spade u veštački stečeni imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje, meseci, dok god se potpuno ne izbori sa stranim telom.
Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.
Deo ovog sistema nam je dat, na deo možemo da utičemo i da ga ojačamo!
Kada dođe do pada imuniteta, oganizam je podložan dejstvu bakterija i virusa, pa lako dolazi do raznih bolesti. Svojim ponašanjem, načinom života i prirodnim lečenjem možemo znatno uticati na sprečavanje pada imuniteta i samim tim očuvati zdravlje.
Šta utiče na naš imuni sistem?
U današnje vreme imuni sistem je izazvan više nego ikad.
Moderan (nezdrav način života) svakidašnjica je većine populacije.
Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili.
Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan.
To sve utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine.
Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.
Kako i čime povećati imunitet?
Vežbanje
Umerenim fizičkim vežbanjem telo se održava u kondiciji, što je veoma važno za održavanje imuniteta i sprečavanje mnogih bolesti i tegoba.
Svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobađamo se toksina, povećavamo respiratorne sposobnosti, sprečavamo atrofiju mišića, ubrzavamo metabolizam, sagorevamo višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma.
Uz bilo kakav vid aktivnosti (šetnja takođe spada u fizičku atktivnost) u trajanju od minimalno 30 minuta, najmanje dva do tri puta nedeljno, javlja se mnogo bolji osećaj i poboljšava sveopšte stanje organizma.
Ne treba preterivati sa fizičkim vežbanjima, jer previše fizičkih napora iscrpljuje organizam i smanjuje imunitet.
Izbalansirana, umerena i raznovrsna ishrana
Pravilna i zdrava ishrana utiče na povećanje imuniteta.
Pod pravilnom ishranom podrazumevamo više manjih i redovnih obroka u toku dana, nikako preskakanje doručka.Doručak je obavezan.
Potrebno je više od tri obroka dnevno, raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama.
Na imunitet povoljno utiču: antioksidanti, voće, povrće, integralne žitarice i odgovarajući proteini.
Potrebno je unositi dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidantima, koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, a ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana.
Za unos proteina i minerala preporučuje se : pileća supa, živinsko nemasno meso, riba, šitaki pečurke, jogurt, mladi sir, belanca i nemasno mleko.
Začini mogu svojim sastojcima i svojim delovanjem značajno doprineti jačanju imuniteta: ruzmarin, celer, peršun i đumbir.
Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, brazilski orasi. Osim što su bogati omega 3 mastima sadrže velike količine antioksidanata, minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože)
Takođe, semenke bundeve i suncokreta su dosta značajne zbog bogatstva cinka i magnezijuma čiji deficit ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet.
Voda – u velikim količinama.
Ljudi bez razoga oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike.
Stoga, treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2.5 litre vode u toku dana, ravnomerno raspoređeno.
Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka da bi se izbeglo loše varenje.
Spavanje i odmor
Na naše zdravlje povoljno utiče spavanje 6-8 sati dnevno.
Odmaranje kao što su dnevni, nedeljni i godišnji odmor služe za opuštanje organizma i "punjenje baterija" za naporan rad i protiv stresa.
Važno je da su nam prostorije provetrene i dobro osvetljene, a da jedan deo dana provedemo na otvorenom prostoru, izloženi prirodnoj svetlosti.
Veoma je važno (oko toga se svi stručnjaci slažu) da u toku dana odvojimo nekoliko minuta za sebe .
Tada bi trebalo sesti (ili leći) u miru i tišini i ne razmišljati o poslu, obavezama, bar 5 minuta, a to veoma povoljno deluje na ceo organizam, a naročito protiv stresa.
Najvažnije je polako menjati loše navike, i zamenjivati ih dobrima.
Sve prethodno nabrojane činjenice predstavljaju higijenu tela.
Drugačiji tj. lošiji vid življenja opterećuje i “zagađuje” organizam.
Od velikog je značaja je slušati svoje telo .
Bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.
Brinite o sebi i svom telu, bićete zdravi, raspoloženi i osećaćete se odlično ! ! !
Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od različitih stranih tela.
Imuni sistem čoveka je složen sistem kojim se leukociti i antitela u organizmu bore protiv raznih infekcija i dejstva stranih čestica kao što su virusi , bakterije..
Postoje urođeni i stečeni imuni sistem.
Urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija, dok je stečeni iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti.
Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet.
Npr. vakcinacija spade u veštački stečeni imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje, meseci, dok god se potpuno ne izbori sa stranim telom.
Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.
Deo ovog sistema nam je dat, na deo možemo da utičemo i da ga ojačamo!
Kada dođe do pada imuniteta, oganizam je podložan dejstvu bakterija i virusa, pa lako dolazi do raznih bolesti. Svojim ponašanjem, načinom života i prirodnim lečenjem možemo znatno uticati na sprečavanje pada imuniteta i samim tim očuvati zdravlje.
Šta utiče na naš imuni sistem?
U današnje vreme imuni sistem je izazvan više nego ikad.
Moderan (nezdrav način života) svakidašnjica je većine populacije.
Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili.
Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan.
To sve utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine.
Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.
Kako i čime povećati imunitet?
Vežbanje
Umerenim fizičkim vežbanjem telo se održava u kondiciji, što je veoma važno za održavanje imuniteta i sprečavanje mnogih bolesti i tegoba.
Svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobađamo se toksina, povećavamo respiratorne sposobnosti, sprečavamo atrofiju mišića, ubrzavamo metabolizam, sagorevamo višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma.
Uz bilo kakav vid aktivnosti (šetnja takođe spada u fizičku atktivnost) u trajanju od minimalno 30 minuta, najmanje dva do tri puta nedeljno, javlja se mnogo bolji osećaj i poboljšava sveopšte stanje organizma.
Ne treba preterivati sa fizičkim vežbanjima, jer previše fizičkih napora iscrpljuje organizam i smanjuje imunitet.
Izbalansirana, umerena i raznovrsna ishrana
Pravilna i zdrava ishrana utiče na povećanje imuniteta.
Pod pravilnom ishranom podrazumevamo više manjih i redovnih obroka u toku dana, nikako preskakanje doručka.Doručak je obavezan.
Potrebno je više od tri obroka dnevno, raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama.
Na imunitet povoljno utiču: antioksidanti, voće, povrće, integralne žitarice i odgovarajući proteini.
Potrebno je unositi dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidantima, koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, a ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana.
Za unos proteina i minerala preporučuje se : pileća supa, živinsko nemasno meso, riba, šitaki pečurke, jogurt, mladi sir, belanca i nemasno mleko.
Začini mogu svojim sastojcima i svojim delovanjem značajno doprineti jačanju imuniteta: ruzmarin, celer, peršun i đumbir.
Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, brazilski orasi. Osim što su bogati omega 3 mastima sadrže velike količine antioksidanata, minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože)
Takođe, semenke bundeve i suncokreta su dosta značajne zbog bogatstva cinka i magnezijuma čiji deficit ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet.
Voda – u velikim količinama.
Ljudi bez razoga oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike.
Stoga, treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2.5 litre vode u toku dana, ravnomerno raspoređeno.
Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka da bi se izbeglo loše varenje.
Spavanje i odmor
Na naše zdravlje povoljno utiče spavanje 6-8 sati dnevno.
Odmaranje kao što su dnevni, nedeljni i godišnji odmor služe za opuštanje organizma i "punjenje baterija" za naporan rad i protiv stresa.
Važno je da su nam prostorije provetrene i dobro osvetljene, a da jedan deo dana provedemo na otvorenom prostoru, izloženi prirodnoj svetlosti.
Veoma je važno (oko toga se svi stručnjaci slažu) da u toku dana odvojimo nekoliko minuta za sebe .
Tada bi trebalo sesti (ili leći) u miru i tišini i ne razmišljati o poslu, obavezama, bar 5 minuta, a to veoma povoljno deluje na ceo organizam, a naročito protiv stresa.
Najvažnije je polako menjati loše navike, i zamenjivati ih dobrima.
Sve prethodno nabrojane činjenice predstavljaju higijenu tela.
Drugačiji tj. lošiji vid življenja opterećuje i “zagađuje” organizam.
Od velikog je značaja je slušati svoje telo .
Bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.
Brinite o sebi i svom telu, bićete zdravi, raspoloženi i osećaćete se odlično ! ! !
