Glad ne znači samo potrebu za hranom, ona ponekad ima druge korene.

 Hrana ponekada prestaje da služi svojoj primarnoj svrsi i postaje “hrana za utehu” i “zatrpavanje” svakodnevnih problema. 

Emocionalnu glad je možda najlakše prepoznati po osećaju uznemirenosti, kojem prethode neprijatne situacije.

Emocionalna glad je nefunkcionalna strategija koju osoba koristi da bi se unošenjem hrane izborila sa negativnim emocijama i pokušala da smanji ili otkloni emocionalni stres.

U psihologiji ova pojava se definiše kao “povećanje unosa hrane kao odgovor na negativne emocije”

Razlika između emocionalne i fizičke gladi

Fizička glad se javlja postepeno i isprva osetimo malu nelagodu u želucu koja se ako je ne utolimo pojačava sve do jasnog fizičkog bola.
Takođe kada smo zaista gladni spremni smo na različite opcije i namirnice.
Količina hrane  koju  pojedemo  je umerena  i dovoljna  da  utoli  glad.

Emocionalna glad se javlja u trenutku i za specifičnom namirnicom.

Ona se mora odmah zadovoljiti dok se zadovoljenje fizičke može odložiti.

Unošenje hrane tokom   emocionalne gladi   je brzo, nesvesno i količina često ostane neprimećena.

Okidači su neretko u našoj socijalnoj sredini, u stresnim situacijama, negativnim emocijama, misaonim obrascima ( nisko samopoštovanje i manjak volje da se odupremo hrani ).

Naravno kada zadovoljimo fizičku glad, nikada ne osećamo krivicu., a kada zadovoljimo emocionalnu glad, odmah nas  obasipa osećaj  strašne  krivice.


Kako da pomognemo sebi?

Razmislite :  kada   u toku dana najčešće jedem preko mere,   gde  se to najčešće desi, za  kojom vrstom  namirnica žudim,   koja osećanja  prethode ovoj vrsti gladi?

Kada prepoznate okidače možete voditi dnevnik u koji ćete beležiti ove informacije kao i količinu namirnica koje ste uneli.
Posle određenog vremena biće jednostavno da uvidite obrazac po kome se većinom ovo dešava. Takođe ako uspete da baš u trenutku napada gladi zapišete šta se događa i to činite redovno, osvestićete ceo proces i njime moći vremenom da vladate.

Pristupite  problemu  rešenjem a   ne hranom !

Kako  da  izbegnete hranu   kada  osetite  emocionalnu  glad ?

Radite  nešto što će vam skrenuti  pažnju sa hrane.

Kada  budete  krenuli po hranu ,  idite  prema  vratima   i  izađite  iz  kuće  i prošetajte.

Pozovite  prijatelja  i  popričajte.

Uradite  par vežbi  u sobi.

Popijte  par  čaša vode.

Zamenite  ljubav  prema  hrani ,  slatkišima i  mastima,  ljubavlju prema sebi.

Smršajte na zdrav način.

Kilogrami koje izgubite se neće vratiti, kao što je to slučaj kod svake dijete.

Dijete nisu zdrave i  narušavaju zdravlje i metabolizam.

Ovo su neki saveti koji će vam pomoći  ako želite da smršate:


Ne preskačite doručak.

Apetit najlakše kontrolišete ako imate redovan doručak.
 Najduže vreme između dva obroka je upravo u toku noći, kada spavamo, pa između večere i doručka može da prođe i po 9-12 časova.
Zamislite sada da i doručak preskočite, ovaj jaz će se prošititi još nekoliko časova. U njemu su nam i  potrebne kalorije za rad, jer bazalni metabolizam uvek radi, i kada mirujemo..
 Mnogi misle ako preskoče doručak da će lakše smršati, a to je najštetnija zabluda.
Na taj način se lišavamo potrebnih hranjivih materija na početku dana, kada se organizam budi i postaje aktivan.
Kao posledica preskakanja bićete gladni i preteraćete sa hranom za ručak.

Uobročite se.

Ako mislite da su dva obroka dnevno dovoljni za mršavljenje, varate se.
Smanjenjem broja obroka činite veliku grešku, jer par puta jedete puno hrane.
Umesto toga uradite suprotno, jedite više puta po manje, čime ćete organizmu reči „sve je u redu, ne brini, imaćeš dovoljno hrane, ne trebaju ti masne rezerve“.
Ubrzaćete sagorevanje kalorija i smanjićete žudnju za grickalicama u toku dana. Opšta preporuka za zdravo mršavljenje je 3 glavna (osnovna) obroka + 2 užine između njih .

Jedite dosta povrća, voća i žitarica. 

Povrće i voće su skroman izvor kalorija, ali odličan izvor vitamina i minerala, ali i onoga što je za mršavljenje veoma važno – vlakana.
Žitarice su naravno bogate vlanima i daće vam potrebnu energiju.
​Vlakna  ubrzavaju probavu hrane, olakšavaju pražnjenje creva i uklanjaju onaj poznat osećaj nadutosti koji mnoge osobe koje žele da smršaju imaju. 
Namirnice koje sadrže dosta vlakana će vas duže vreme držati sitim, što će umanjiti rizik od gladi i prejedanja.

Aktivirajte se.

 Osobe koje  uvedu fizičku aktivnost,   makar ona bila minimalna, lakše i brže mršave. Naravno, aktivnost mora da bude prilagođena  godinama i opštoj kondiciji .
Pozitivno iskustvo jača motivaciju, zato je važno da vam i aktivnosti budu prijatne.
Pored samog sagorevanja kalorija, fizička aktivnost ima brojne zdravstvene pogodnosti.

Držite flašicu sa vodom u blizini.

Ponekad neke osobe mogu da pomešaju osećaj žeđi i gladi, što može negativno da se odrazi na kilažu. Ako ste žedni, ne trebaju vam sokovi ili neke grickalice, popijte čašu vode.
Dnevne potrebe za vodom zavise od mnogih faktora, ali u proseku, dovoljno je unositi oko 2 litra vode na dan.

Ne izbacujte cele grupe namirnica iz ishrane.

Mnoge loše dijete često izbacuju cele grupe namirnica iz ishrane čime se uželimo njih i po prestanku dijete  željni tih namirnica, pojedemo ih mnogo više nego što je to  potrebno.
Umerenost je ključ dobre  ishrane.
 Nekih zadovoljstava ćete ipak morati da se rešite, ali ne u potpunosti.
Možete se ponekad počastiti omiljenom hranom, dok god imate na umu  koliko  ste kalorija  uneli   u  toku  dana ,  okvirno,  kako  vam  ta  hrana  ne  bi  donela  dodatne  kalorije.

Smanjite alkohol.

Da,  alkohol  goji.
​Čaša vina može imati istu količinu kalorija kao komadić čokolade, a flaša piva kao jedna kesica čipsa.
Kako vreme prolazi, osobe koje uživaju u alkoholu dobijaju na težini, upravo iz kalorija iz alkohola.

Pravilan  režim  ishrane  ne  znači  gladovanje.

Gladovanje  vodi  u  prejedanje  i  u  gojaznost.

Kada  znate  pravi  put,  zaista  nije  teško!
​