Kao što vaše raspoloženje nekad diktira koju hranu ćete odabrati, tako i hrana koju jedete može da utiče na vaše raspoloženje.
Npr. obrok koji pojedete za ručak može da utiče na vaše raspoloženje tokom poslepodneva.
Nivo šećera
Oscilacije u nivou šećera mnogo mogu da utiču na raspoloženje.
Nizak nivo šećera može da izazove mrzovolju, a visok šećer može da doprinese da se osećate bolje (pre nego što šećer padne isto tako brzo kao što je i skočio i povuče za sobom i raspoloženje).
Da bi vam raspoloženje bilo stabilno, i nivo šećera bi trebalo da bude stabilan.
To znači ishranu sa malo dodatog šećera, kombinovanu sa dovoljno proteina, masti i vlakana.
Neurotransmiteri
Nije slučajno čokolada omiljena namirnica širom sveta – ona je bogata serotoninom, tzv. hemikalijom sreće.
Mnoge druge vrste hrane takođe sadrže neurotransmitere, poput dopamina i triptofana: spanać, semenke, avokado...
Iako količine ovih transmitera u hrani nisu na izrazito značajnom nivou, raznovrsna ishrana koja podstiče dobro raspoloženje svakako može da pomogne.
Neke vrste hrane podstiču lučenje endorfina koji je takođe poznat po podizanju raspoloženja.
Alergeni
Simptomi poput nadimanja, akni, tromosti i sl. mogu da potkopaju i najbolje raspoloženje.
Moguće je da ste osetljivi na određene vrste hrane, a da to i ne znate.
Obratite pažnju na svoju ishranu i uobičajene alergene poput glutena, mlečnih proizvoda, jaja, orašastih pldova itd. Izbacite, na dve nedelje, iz ishrane alergene koje najčešće koristite i pratite situaciju.
Ako se stanje poboljšalo, znači da ste osetljivi na neki od njih.
Nedostatak hranljivih sastojaka
Nedovoljan unos vitamina i minerala organizam takođe beleži. I to može da dovede do promene u raspoloženju.
Vitamini B kompleksa, omega 3 masne kiseline, folat i magnezijum, između ostalog, važni su faktori dobrog raspoloženja i uravnoteženog uma.
Ako patite od nedostatka nekog od njih, moguće da ne funkcionišete onako kako bi trebalo, što opet može da utiče na raspoloženje.
Dobar izbor suplemenata, naravno u dogovoru sa lekarom, može da vam pomogne da rešite ovaj problem.
Probiotici i creva
Veza između mozga i creva je neosporna. Istraživanja su pokazala da probiotici koji održavaju normalnu crevnu floru pomažu i održavanju dobrog raspoloženja tako što pomažu da hemikalije iz hrane koje podstiču raspoloženje dospeju do mozga.
Vesele namirnice
Daju energiju i garantovano popravljaju raspoloženje:
Banane
Bogate su triptofanom, od koga mozak stvara serotonin. Isto dejstvo imaju i smokve, urme, pšenične klice..
Gorka čokolada
Prava hrana za dušu. Sadrži amine, koji daju energiju i popravljaju raspoloženje (kofein, teobromin i tiramin i feniletilamin).
Ljute papričice
Organizam reaguje na ljuto (kapsaicin) lučenjem endorfina, koji deluju slično kao morfijum: ublažavaju bol, umiruju, deluju protiv straha i popravljaju raspoloženje. Slično dejstvo imaju i ren i senf.
Losos
Ako jedete mnogo ribe, umanjujete rizik od depresije: omega-3 masne kiseline (DHA) podstiču stvaranje serotonina, a sprečavaju proizvodnju hemijskih transmitera (citokina), koji doprinose depresivnom raspoloženju. Skuša, tuna, losos, haringa i laneno ulje popuniće DHA rezervoare.
Mahunarke
Sočivo, pasulj i boranija bogati su triptofanom, ali sadrže i ugljene hidrate koji su mozgu neophodni za stvaranje serotonina.
Sutlijaš sa cimetom
Samo jedna kašičica stvara osećaj topline. Psiholozi ovo objašnjavaju činjenicom da ukus sutlijaša podseća na ukus majčinog mleka.
Odaberite pravi način ishrane za vas i osećajte se odlično !
Npr. obrok koji pojedete za ručak može da utiče na vaše raspoloženje tokom poslepodneva.
Nivo šećera
Oscilacije u nivou šećera mnogo mogu da utiču na raspoloženje.
Nizak nivo šećera može da izazove mrzovolju, a visok šećer može da doprinese da se osećate bolje (pre nego što šećer padne isto tako brzo kao što je i skočio i povuče za sobom i raspoloženje).
Da bi vam raspoloženje bilo stabilno, i nivo šećera bi trebalo da bude stabilan.
To znači ishranu sa malo dodatog šećera, kombinovanu sa dovoljno proteina, masti i vlakana.
Neurotransmiteri
Nije slučajno čokolada omiljena namirnica širom sveta – ona je bogata serotoninom, tzv. hemikalijom sreće.
Mnoge druge vrste hrane takođe sadrže neurotransmitere, poput dopamina i triptofana: spanać, semenke, avokado...
Iako količine ovih transmitera u hrani nisu na izrazito značajnom nivou, raznovrsna ishrana koja podstiče dobro raspoloženje svakako može da pomogne.
Neke vrste hrane podstiču lučenje endorfina koji je takođe poznat po podizanju raspoloženja.
Alergeni
Simptomi poput nadimanja, akni, tromosti i sl. mogu da potkopaju i najbolje raspoloženje.
Moguće je da ste osetljivi na određene vrste hrane, a da to i ne znate.
Obratite pažnju na svoju ishranu i uobičajene alergene poput glutena, mlečnih proizvoda, jaja, orašastih pldova itd. Izbacite, na dve nedelje, iz ishrane alergene koje najčešće koristite i pratite situaciju.
Ako se stanje poboljšalo, znači da ste osetljivi na neki od njih.
Nedostatak hranljivih sastojaka
Nedovoljan unos vitamina i minerala organizam takođe beleži. I to može da dovede do promene u raspoloženju.
Vitamini B kompleksa, omega 3 masne kiseline, folat i magnezijum, između ostalog, važni su faktori dobrog raspoloženja i uravnoteženog uma.
Ako patite od nedostatka nekog od njih, moguće da ne funkcionišete onako kako bi trebalo, što opet može da utiče na raspoloženje.
Dobar izbor suplemenata, naravno u dogovoru sa lekarom, može da vam pomogne da rešite ovaj problem.
Probiotici i creva
Veza između mozga i creva je neosporna. Istraživanja su pokazala da probiotici koji održavaju normalnu crevnu floru pomažu i održavanju dobrog raspoloženja tako što pomažu da hemikalije iz hrane koje podstiču raspoloženje dospeju do mozga.
Vesele namirnice
Daju energiju i garantovano popravljaju raspoloženje:
Banane
Bogate su triptofanom, od koga mozak stvara serotonin. Isto dejstvo imaju i smokve, urme, pšenične klice..
Gorka čokolada
Prava hrana za dušu. Sadrži amine, koji daju energiju i popravljaju raspoloženje (kofein, teobromin i tiramin i feniletilamin).
Ljute papričice
Organizam reaguje na ljuto (kapsaicin) lučenjem endorfina, koji deluju slično kao morfijum: ublažavaju bol, umiruju, deluju protiv straha i popravljaju raspoloženje. Slično dejstvo imaju i ren i senf.
Losos
Ako jedete mnogo ribe, umanjujete rizik od depresije: omega-3 masne kiseline (DHA) podstiču stvaranje serotonina, a sprečavaju proizvodnju hemijskih transmitera (citokina), koji doprinose depresivnom raspoloženju. Skuša, tuna, losos, haringa i laneno ulje popuniće DHA rezervoare.
Mahunarke
Sočivo, pasulj i boranija bogati su triptofanom, ali sadrže i ugljene hidrate koji su mozgu neophodni za stvaranje serotonina.
Sutlijaš sa cimetom
Samo jedna kašičica stvara osećaj topline. Psiholozi ovo objašnjavaju činjenicom da ukus sutlijaša podseća na ukus majčinog mleka.
Odaberite pravi način ishrane za vas i osećajte se odlično !
